Južne vesti, nekada medij koji je otvarao teme i lansirao afere, posle napuštanja jednog dela novinara koji se dešavao u zadnjih nekoliko godina, spao je na tesktove u kojima u najboljem slučaju prežvakavaju tuđe ideje i tekstove, a neretko prepričavajući događaje u kojima su bili nemi posmatrač. Vrlo često se bave i konstrukcijama, blaćenjem ljudi a naročito onih koji im nisu po volji.
Južne vesti tako pribegavaju pravljenju salate od teksta, prepisivanju i prežvakavanju jednog ili više tekstova, u kome krenu da pišu o jednoj stvari, i onda kao glavnu činjeničnu razradu ubace deo teksta koji su drugi objavili.
Mnogi su primeri ovog nedostatka ideja i poznavanja tematike, činjenica i šire slike, ali je zadnji očigledan primer bio prepričavanje odgovora i konteksta sa zadnje konferencije za medije u Skupštini grada.
U tekstu pod nazivom “Pravo na tekuću vodu ili pravo na proslavu…” redakcija Južnih vesti je sebi dozvolila da u srednji deo teksta ubace celu konverzaciju koju sam imao sa svim akterima na političkoj sceni. Više puta sam ih “tužakao” Savetu za štampu zbog krađe ideja, ali oni su “Beli medvedi” koji žive od stare slave, i njihovi drugari iz “novinarskog kruga dvojke” ne vide o kom se ustvari radi.
Deo teksta koji su prepisali, bio je objavljen pod naslovom “Vlast i opozicija pred medije bez poznavanja materijala za Skupštinu (VIDEO)” na Niškoj Inicijativi. Koncept je bio kritički pristup činjenici da svi politički akteri ne poznaju materiju o kojoj pričaju, već da se bave floskulama i političkim govorima, bez ikakve supstance.
Naučio sa dok samo bio odbornik u Skupštini grada da se materijal čita i rasprava da se vodi po činjenicama, baš u vreme kad sam postao omražen među nazovi novinarima Južnih vesti, koji su još tada imali loše reči za mene. Takav odnos su imali jer nisam “ubutaljka po prirodi” jer oni očekuju da ih svi dižu u nebesa, jer su oni posebna, svevišnja stvorenja, nedodirljivi, uvek u pravu i jedini pravi…
Postao sam omražen, jer sam u njihovim izveštajima video potpuno iskirvljenu sliku onoga što se dešava u Skupštini grada. Puno puta sam čitao njihove tekstove, proveravao datume i preslišavao svoje pamćenje, jer mi se nisu uklapale stvari, pomislio sam da nešto nije u redu samnom, pa sam se usudio da to kažem javno i pokažem svoj stav. I tu sa se …ebo…
I onda su mi lepo neki stariji po stažu, i pojasnili zlatno pravilo u radu sa njima, a to je nemoj nikad ništa da im kažeš nešto loše, ne daj bože kritikuješ. Ako to uradiš, u stilu svih ostalih medija koji čine ovu našu zemlju despotijom kakva jeste, ignorisaće te do kraja života. Isto pravilo važi za osobe ali i organizacije u ovom pravilu sa njima.
Južne vesti vole da prenose svoje “miljenike” u svakoj oblasti, bilo da li je u pitanju politika, naročito sport, i ceo lobi oko njega, bilo da li su u pitanju sagovornici ili stručnjaci.
Modus operandi im je da one koji im nisu po volji ignorišu, po cenu da ispadnu neobjektivni. Upozoren sam od nekolko ljudi koji imaju kontakte sa inostranim fonderima, da ti fondovi vrlo često imaju nekog od njih kao osobu za “reference” koju pitaju za medije i novinare, kada se bilo ko javi na konkurs kod međunarodnih fondera i ambasada.
Dobio sam potvrdu da su svoje mišljenje jako lepo dali i o meni i Niškoj inicijativi, a medij i udruženje Niška inicijativa nikada za 6 godina postojanja i više desetina pisanja projekata, nigde nije prošla ni na jednom konkursu međunarodnih fondera.
Da, neke od tih projekata su pisali ljudi koji su jako uspešni u tome.
Jedan od smešnijih primera nedoslednosti i ignorisanja, jeste bio incident i slučaj sa Nikolom Panićem, koji su ignorisali kao da se nije ni desio. Meni je bio smešan modus Južnih vesti, jer sam znao o kome se radi. Lepo je što su potvrdili to.
I danas u svojim pisanjima, sajt Niške inicijative spominju kao “aktivistički sajt”, iako smo upisani u isti registar medija. Težak je taj teret novinarske sujete, skoro neizdržljiv…
Toliko o objektivnosti, novinarstvu, nezavisnosti, profesionalnosti…
Možda ih zato niko i ne voli, sa obe strane duge, pa i kod kolega iz Niša je slično mišljenje o njima (samo njhovi jataci iz sličnih “firmi” ih vole iz interesa)…
“Elephant in the room”
Veliki srpski/niški filozof 20. veka Voodoo Popeye je lepo rekao: i bogati plaču, ideja nema u komforu…
P.S. Sledeći teskt ću da objavim u sekciji “istražujemo” gde ću da opišem “medijsko sportski lobi” u kojem učestvuju, za početak…