Direkcija za javni prevoz grada Niša raspisala je pre dve nedelje javni poziv za usluge javnog prevoza putnika na teritoriji Niša. Ova dugo iščekivana, najavljivana i kritikovana javna nabavka vredna 10,7 milijardi dinara doneće imena dve kompanije koje će narednih sedam godina vršiti prevoz Nišlija.
Svi autobusi moraće da budu niskopodni sa rampama za osobe sa invaliditetom, poseduju klima uređaje koji će se paliti ukoliko je spoljna temperatura iznad 25 stepeni, a tenderskom dokumentacijom propisani su i brojači putnika koji će umanjiti potrebu za kondukterima.
Prema podacima iz materijala za Skupštinu grada Niša kao i po izjavama koje daju zvaničnici Direkcije za Javni prevoz grada Niša dolazimo do nekoliko bitnih zaključaka:
Zdravstveni aspekt prevoza je onaj koji je najbitniji za nas. Azot Oksid, suspendovane čestice čađi (PM 2.5 i PM 10) su proizvod sagorevanja dizel goriva. Loš ekološki standard autobusa dovodi do velike koncetracije ovih čestica jer dnevno gradski prevoz pređe oko 20.000 kilometara. Nije teško sračunati koju količinu štetnih čestica će udisati grašani narednih 7 godina.
Spojimo tu činjenicu sa onom da se ove čestice ne izbacuju iz organizma kada već jednom uđu preko pluća, dobijemo da zbog nekih interesa nesposobnih vođa Javnog prevoza, mi trujemo sve građane i decu. Tako da ćemo imati sve bolesnije društvo, što će se na dalje negativno odraziti na sve aspekte društva.
Najpre imamo činjenicu da će subvencije za prevoz biti više nego dvostruko veće u odnosu na period od prethodnih pet godina. Prema zvaničnim podacima, iz budžeta grada će se tokom narednih sedam godina koliko će trajati implementacija ovog javno-privatnog partnerstva izdvajati po 350 miliona dinara.
Osnovni uslov za zainteresovane ponuđače jeste da poseduju određen broj vozila sa EURO 3 motorima, što pored toga što je ekološki neprihvatljivo, znači da ćemo tokom naredne godine na ulicama grada imati autobuse stare 20 godina.
Sve kompanije koje se budu prijavile moraće da se obavežu da će u 2021. godini morati da zamene 25% autobusa sa normativom ЕURO 4 ili EURO 5 (čitaj da će biti Euro 4), dok će godinu nakon toga imati obavezu da zamene još 25% od prvobitnih 120, tako da će na kraju traženi uslovi biti ispunjeni sa polovinom autobusa sa EURO 3 i polovinom sa EURO 4 normativima emisija gasova.
Tražeći prema zahtevima tendera koji se odnose na broj autobusa, kvadraturu parkinga, kadrovsku opremljenost i visoke prihode tokom prethodnih godina, pronašli smo da jedino GSP iz Beograda, ukoliko bi želeo da prebaci svoje kompletno poslovanje na jug Srbije, pored Niš-ekspresa ispunjava uslove da bude prevoznik u Nišu, uz nezaobilaznu činjenicu da beogradska firma ne poseduje garažu u Nišu.
Govori se o niskopodnim autobusima koji su standard više decenija svuda, govori se o Wi-Fi usluzi u vozilima, validatorima i sl, dok građani ne znaju da je to takođe standard u javnom prevozu u Beogradu više godina unazad.
Kad smo kod Beograda, javnog prevoza i cene po kilometru, prema informacijama koje smo dobili, u prestonici subvencija po pređenom kilometru iznosi 163 dinara za gradski prevoz. Time ispada da Nišlije plaćaju najskuplji javni prevoz u celoj Srbiji jer će zvanično sa početkom nove godine Nišlije plaćati duplo više preko budžeta grada subvencije za javni prevoz, pa je logično da sam javni prevoz bude bolji, efikasniji, noviji, da manje zagađuje, manje se kvari..
Kada govorimo samo o stavki gradskog prevoza, indikativna je činjenica koja se navodi u samoj odluci grada o JPP o broju potrebnih vozila za realizaciju reda vožnje u toku radnih dana koji iznosi 78. Ova činjenica je važna zbog toga što u istom dokumentu u delu gde se porede postojeći prevoznici u Nišu stoji da je “najveći broj vozila u vlasništvu Niš–ekspres, ukupno 78 vozila, gde je 41 vozilo starosti od 10 do 15 godina, 35 vozila je starosti preko 15 godina i za dva vozila nema podataka o njihovoj starosti.”
Obzirom da Niš-ekspres u voznom parku ima 78 vozila Euro 3 standarda, Arriva Litas ima 21 vozilo Euro 3 standarda a Ćurdić 7 vozila istog standarda, izražavamo sumnju da je nakon ispitivanja kapaciteta svih prevoznika, između ostalog i sam broj neophodnih vozila štelovan po meri onog najzastupljenijeg. Prevoznik Arriva Litas poseduje 20 vozila Euro 4 standarda, a prevoznik Ćurdić 19 vozila Euro 5 standarda.
Vozila prevoznika Niš–ekspres za pogonsko gorivo koriste benzin-gas-metan i dizel, odnosno 6 vozila koriste benzin-gas-metan, a 73 vozila koriste dizel. Vozni park prevoznika Ćurdić koristi za pogonsko gorivo evro dizel, dok 40 vozila prevoznika Arriva Litas koristi isto pogonsko gorivo kao i vozila prevoznika Ćurdić, a 2 vozila koriste CNG (komprimovani prirodni gas).
Iznos nedostajućih sredstava na godišnjem nivou bi bio oko 350 miliona dinara. Ukupna izdvajanja iz budžeta Grada Niša u ovoj varijanti, za kompletan sedmogodišnji period iznosile bi oko 2,45 milijardi dinara. U ovom analiziranom slučaju prosečna jedinična cena rada u sedmogodišnjem periodu iskazana po vozilo km, obračunata bez plata konduktera, iznosi 1,43 EUR/km odnosno 168 din/km.
Analizirajući podatke o broju vozila u voznom parku postojećih prevoznika u gradu, kao i starost samih autobusa iz Odluke o javno-privatnom partnerstvu u javnom prevozu, odnosno uslove propisane za ponuđače na ovom tenderu, dolazimo do zaključka da će Niš dobiti novog-starog prevoznika, koji će prve dve godine građane prevoziti autobusima starim i preko 20 godina.
Odbornička grupa Niška inicijativa tražila je početkom septembra od skupštinskih organa dostavljanje studije o javnom gradskom i prigradskom prevozu koju su izradili preduzeće “Traffic & transports Solutions d.o.o.” zajedno sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog sada pre samog usvajanja Odluke o javno-privatnom partnerstvu, međutim do trenutka objave ovog teksta odgovor nije pristigao na našu adresu.
