Namera Poreske uprave Ministarstva finansija Republike Srbije, da naplati porez od poreskih obveznika tzv. frilensera, i ove godine dobija svoj karikaturalni izraz. Osnovano se može postaviti pitanje, zašto se uporno i nadmeno pokušava utvrditi poreska obaveza na način kako se to čini i poreskim rešenjima.
Na ovom mestu, važno je naglasiti da je poreska obaveza nesporna – to ne osporavaju ni poreski obveznici „frilenseri“. Jedino što se sa pravom već nekoliko godina zahteva to je: utvrđivanje tačne visine poreske obaveze što nužno podrazumeva striktnu primenu zakonskih propisa koji se odnose na način utvrđivanja visine poreske obaveze, kao i umanjenja poreskih obaveza kao i primenu kriterijuma kojima se opredeljuje tačna visina onoga što se u poreskom zakonodavstvu označava kao „poreski prihod“.
Iznova se kao na traci u poreskim rešenjima ponavljaju navodi o tome da se radi o naknadi od autorskih i srodnih prava i ugovorenoj naknadi, iako nema ni naznaka, niti bilo kakvih dokaza koji bi zaključak činili makar izvesnim. I ove godine izostalo je utvrđivanje da li se radi o naknadi od autorskih i srodnih prava ili o ugovorenoj naknadi za izvršeni rad (navedena činjenica je od suštinske važnosti imajući u vidu poreski tretman autorskih prava), već se poistovećuje naknada od autorskih i srodnih prava sa ugovorenom naknadom.
Ostajući kod paušalnog zaključka da se radi o „autorskim pravima“, jasno je da autorska prava po svojoj prirodi, ne podrazumevaju nužno i poreski prihod koji je podložan utvrđivanju poreza na prihode. Posebno je sporna činjenica da se poreska obaveza utvrđuje isključivo uvidom u promet preko računa. Sam promet preko računa ne može predstavljati oporeziv prihod sam po sebi.
Freelancers kao način obavljanja poslova i sticanja prihoda, danas predstavlja pojavu svetskih razmera.
Prihodi od „Freelanc“ poslova u svetu se mere desetinama milijardi dolara. Svakako da ovoliki promet novca nije mogao da izmakne budnom oku poreskih vlasti u celom svetu. Uporedna
iskustva nude sasvim adekvatne kriterijume i obrasce na osnovu kojih se može utvrđivati (i naplatiti) poreska obaveza i u Srbiji. Međutim, kod nas se i dalje tvrdoglavo insistira na načinu utvrđivanju poreske obaveze koji ne samo da nema mesta u zakonskim propisima, već onemogućava ostvarivanje
elementarnih prava poreskih obaveza frilensera.
Kako to biva stvarnost uvek nudi odgovor. Danas je – na žalost vidljiva pojava da brojni poreski obveznici koji ostvaruju prihode putem „Freelanc“ poslova otvaraju račune u drugim zemljama na koje primaju uplate. Na taj način Srbija ostaje uskraćena za prihode od zarada koju ostvaruje ovaj deo naše populacije. Ali krivica je samo naša.
Vreme je da se ovaj nepotreban sukob reši na obostranu korist. U ovom trenutku lopta je u Ministarstvu finansija.
Autor teksta: dr Goran V. Đorđević