Kada je neposredno pred ubistvo Zoran Đinđić govorio o tome kako “svaka država ima svoju mafiju, samo je ovde mafija imala državu” koristio je glagol u prošlom vremenu. Međutim, kada je simbioza mafije i vlasti u pitanju – živimo u trajnom prošlom vremenu.
Dvadeset godina kasnije mi i dalje imamo problem da raščivijamo gde vlast prestaje, a kriminal počinje. Ovde su sve javne nabavke tajne, svi biznismeni kontroverzni, a sve istrage poverljive.
Uzmimo slučaj Belivuk. Samo u prethodnih par godina je isplivala službena beleška koja ukazuje da je gensek Vlade posredovao za račun Beluvuka. Bivšoj državnoj sekretarki MUP-a se sudi da je za račun klana otezala sa dostavljanjem dokaza, a pritom je taj isti Belivuk na suđenju rekao da je učestvovao u rušenju Savamale, rušenja koje je prema sopstvenim rečima naložio lično Vučić. Isto tako je rekao da se viđao sa Vučićem, kao i sa aktuelnim direktorom BIA Aleksandrom Vulinom. Koji je zbog veza sa kriminalom pod američkim sankcijama.
To je samo deo činjenica koje su poispadale iz slučaja Belivuk. Ima toga još. A gde su tu jovanjice, krušici, Radoičić i Veselinović, raznorazni gradovi na vodi i kopnu, kumovi i kumići…
Kada je neposredno pred ubistvo Zoran Đinđić govorio o tome kako “svaka država ima svoju mafiju, samo je ovde mafija imala državu” koristio je glagol u prošlom vremenu. Međutim, kada je simbioza mafije i vlasti u pitanju – živimo u trajnom prošlom vremenu.
Zbog svega navedenog, Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je na svojoj listi Srbiju rangirala kao treću u Evropi, po kriterijumu rasprostranjenosti organizovanog kriminala. Prvu, ako ne računamo Rusiju i Ukrajinu, koje trenutno imaju preča posla od borbe protiv kriminala i korupcije.
Uz sve metodološke i ideološke primedbe, utisak je da je izveštaj pogodio suštinu konstatujući da “mafijaške grupe u Srbiji uživaju zaštitu od političkih ličnosti i koriste se kao produžena ruka u kontroli privatnog sektora”. Ono što ne piše je – kako izađi iz tog začaranog kruga.
Deo odgovora bi svakako bio promena vlasti, ali bitniji deo bi podrazumevao promenu individualne i kolektivne svesti. Promenu okamenjenog stava da su huligani naša deca, kriminalci branitelji srpstva, a korupcija nacionalna razbibriga. Ali pitanje je, traga li ovde više iko za odgovorom na to pitanje?
Možda je lakše da sledeće godine pucamo na zlato.
Tekst u celosti preuzet sa sajta lista Danas.