Agenciji za sprečavanje korupcije smo poslali zahtev za pristup informacijama od javnog značaja da nam dostave podatke o imovini i primanjima Spasoja Ž. Milovanovića direktora narodnog pozorišta u Nišu. Od agencije za sprečavanje korupcije smo dobili odgovor 22.10.2020. godine da Spasoje Milovanović nije prijavio funkciju, imovinu i primanja po stupanju na dužnost i da ispituju uslove za pokretanje postupka protiv njega. Pored redovnih primanja, Milovanović je bio dužan da prijavi i dodatne prihode koje je stekao radeći u “privatnom angažmanu” po Srbiji, BIH i Makedoniji. Rok za podnošenje izveštaja Agenciji je 30 dana od stupanja na dužnost. Uvidom u registar i dalje nije vidljiv Milovanović iako je stupio na dužnost još 2018. godine. Iz ovog razloga sada nije moguće u pretrazi utvrditi da li je došlo do promene imovinske karte ovog funkcionera.
Spasoje Ž Milovanović ne može da se nađe u pretrazi registra funkcionera na sajtu Agencije za sprečavanje korupcije. Kao direktor je dužan da podnese izveštaj o svojoj imovini i primanja na mestu direktora po postavljenju na funkciju, a sve po Zakonu o Agenciji za sprečavanje korupcije. Milovanović i dalje nije vidljiv u registru. Povodom ovoga smo postavili pitanje mejlom Agenciji i tražili da ako postoje podaci da nam ih dostave po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja. Ukoliko nije podneo izveštaj, Agencija bi trebalo po službenoj dužnosti po Zakonu da pokrene postupak protiv Milovanovića. Milovanović nam je dao izjavu dan pred izvod iz registra kojim Agencija potvrđuje da nema prijavljenu imovinu, da je on podneo izveštaj i da samo treba da “ažurira bazu”.
Po informacijama koje nam je potvrdio i sam Milovanović, on je vlasnik nove nekretnine u Nišu, ali do trenutka objave ovog teksta njegovo materijalno stanje nije vidljivo javno.
Direktor Narodnog pozorišta u Nišu, Spasoje Ž. Milovanović je po dobijanju funkcije direktora, lansirao svoju profesiosnalnu karijeru režisera i dramaturga mahom van svoje matične kuće gde je direktor. Iako je dramski pisac po struci, ne reditelj, Niška Inicijativa je došla do podataka da je Milovanović u radno vreme direktora narodnog Pozorišta u Nišu, išao na probe predstava koje režira. Da pojasnimo, nije išao u svojstvu direktora Narodnog pozorišta, već kao reditelj i dramaturg u privatnoj režiji za šta dobija, za većinu građana, jako velike iznose novca na ime honorara.
Primer našeg istraživanja u privatnom radu Milovanovića je i predstava “Kad ozebe deda Mraz” koju je Milovanović radio u Pozorištu lutaka u Nišu. Za istu je inkasirao 370.000 dinara. U cenu je trebalo da uđu svi troškovi oko scenografije i kostima-rekvizita. Po podacima do kojih smo došli iz Pozorišta lutaka, nije ništa novo kupljeno za tu predstavu, već je korišćeno sve već postojeće iz samog pozorišta(fundusa). Ove podatke uzimamo sa rezervom jer je moguće da nisu u potpunosti tačni, ali u glavnom jesu.
Iako dramaturg po struci, Milovanović režira i radi mahom po Srbiji u manjim gradovima, pa je skoro imao predstavu “Kako smo spremali Gospođu Ministarku” u pirotskom Narodnom Pozorištu gde je radio kao režiser. Predstave su rađene i u BIH i u Makedoniji. Probe koje su se održavale za ovu predstavu u Pirotu uvek su uključivale ceo ansambl koji igra, dok je reditelj obavezan da bude prisutan, što smo i proverili i potvrdili iz više izvora u Pirotu.
Po dokumentaciji do koje smo došli, probe su se održavale i radnim danima, dok iz više izvora dobijene informacije govore da su se jako često odigravale probe radnim danima duže vreme pre premijere, baš u vreme kada Milovanović treba da bude na radnom mestu u Narodnom pozorištu u Nišu, na radnom mestu za koje ga plaćaju građani Niša. Dokumenta u koja smo imali uvid govore da je radnim danima u vreme kad je treba da obavlja funkciju direktora za koju ga plaćaju Nišlije, on zapravo bio prisutan na probama pred premijeru, dok se priprema same predstave u Pirotu radila intenzivno zadnjih mesec dana. Milovanović je bio prisutan na skoro svim probama ansambla za njegovu predstavu. Po ovim činjenicama bi trebalo da postupa Budžetska inspekcija koja bi trebala da prosledi izveštaj drugim organima ukoliko nađu nepravilnosti.
U toku pisanja teksta smo dobili izveštaj budžetske inspekcije koja je ustanovila nepravilnosti u pravdanju “kafanskih troškova” kao i “neadekvatno prikazivanje potrošnje” goriva kod starog voznog parka. Za one koji poznaju funkcionisanje institucija koje su na budžetu, ove linije su uvek navedene u izveštajuma inspekcijskog nadzora kada se sumnja na “pumpane troškove ili fiktivne troškove”.
Informacije do kojih smo došli govore da je više predstava radio u prvatnoj režiji od kada je postao direktor Narodnog pozorišta:
- Novi Sad predstava “Svetozar” (adaptacija) 2019. godina
- Pozorište “Bora Stanković” Vranje “Stanojlo među ženama”, 2018. godine
- Narodno pozorište Republike Srpske, Banja Luka “Dučić”(dramaturg u predstavi) 2020. godine
- Pozorište timočke krajine Zoran Radmilović, Zaječar, Žorž Fejdo “Idemo u lov” Adaptacija i režija, 2020. godina
- Pozorište timočke krajine Zoran Radmilović, Zaječar Žorž Fejdo “Idemo u lov” Adaptacija i režija: Spasoje Ž. Milovanović 4.03.2020.
- Pozorište timočke krajine Zoran Radmilović, Zaječar “Mačak u čizmama” (predstava za decu) 18.04.2019.
- Narodno pozorište Pirot “Kako smo spremali gospođu ministarku Režija: Spasoje Ž. Milovanović 12.10.2020.
- Predstava u Makedoniji u Štipu- nismo mogli da nađemo detalje
Cena predstava se kreće od 250-300.000 dinara, dok neke prelaze cenu od 500.000 dinara. U tu cenu naravno ulaze svi troškovi predstave, scenografija, kostimi, svi operativni troškovi. Sagovornici iz sveta kulture i pozorišta nam govore kako puno puta ostali troškovi i ne postoje, jer se koristi materijal koji pozorišta imaju, kostime i rekvizita iz fundusa.
Interesantna je činjenica da u pozorišnom svetu postoji u “kickback” varijanta, na koju su nas uputili ljudi iz struke. Naime, to se radi tako što se usluge dobijanja poslova režije ili drugih plaćenih poslova na predstavama i festivalima vraćaju onima koji su omogućili sve to, pa se njima daju “slični poslovi” kao protivusluga. Po zvaničnim podacima, za mesto kritičara ili u žiriju festivala dobija se okvirno oko 500-600 Eura nadoknade. Isti prihodi, po svim osnovama, a po uputstvu Agencije za sprečavanje korupcije, moraju da se prijave kao dodatni prihod. U slučaju Milovanovića, nemoguće je utvrditi koje i koliko prihoda je imao od kada je funkcioner po ovim osnovama.
Sagovornici iz sveta pozorišta su izjavili sumnju da neko za dve godine može da radi 7 ili 8 svojih predstava, a da ujedno, adekvatno obavlja funkciju direktora pozorišta. Nisu isključili mogućnost da je moguće da se radi na taj način ali im je zvučalo da je “malo mnogo 7 ili 8 predstava za dve godine”. Konsultovali smo više stručnjaka sa dužom karijerom u struci.
Milovanović ili njegova porodica su po proverenim informacijama vlasnici jahačkog konja. Cena jednog ovakvog grla je oko 2000 Eura. Mesečno čuvanje i održavanje u privatnoj ergeli je oko 200 Eura. Informacije su potvrđene iz više izvora.
“Ovaj mondenski životni stil je odličan za direktora koji radi privatno u radno vreme, kupuje konje za uživanje u slobodno vreme, ne prijavljuje imovinu i prohode agenciji. Uspešan je direktor, nema šta…” izjavio je naš sagovornik iz sveta pozorišta i umetnosti.
Sa druge strane Milovanović negira ove tvrdnje i izjavljuje da njegova supruga samo ide na jahanje, da ne poseduje jahačkog konja.
Milovanović je došao u centar pažnje nekih medija kao i stručne javnosti kada je isplivao dokument o pokroviteljstvu Predsednika Aleksandra Vučića nad Festivalom na raskršću. Po svim rapoloživim informacijama, svi članovi saveta Festivala iz Niša su bili informisani o tome, ali su ćutali pre nego što je javnost saznala detalje o ovom činu. Posle izlaska u javnost ovog dokumenta, većina članova Saveta festivala je podnela ostavke. Na snimku Milovanović moli javnost da se ne “uvlači politika u Narodno pozorište”.