Dan pobede nad fašizmom 9. maj. Kao i svake godine nakon završetka rata i ove godine obeležiće se ovaj dan velikom vojnom paradom u Moskvi, ali i jednoj manjoj pešačkoj paradi u Nišu pod zastavama Srbije, Rusije i Donjecke republike.
Parada u Moskvi služi da demonstrira silu vojske Rusije, da prikaže svu njenu bojevu moć prikazanoj kroz tenkove, višecevne raketne bacače, samohotke i druga vozila. Niški marš predstavlja podršku toj vojnoj sili kroz pevanje ruskih pesama i mahanje ruskim zastavama. Ne možemo uporediti ovu vojnu paradu u Moskvi sa onom čuvenom paradom povodom Oktobarske revolucije 1941. gde su mladići direktno sa parade išli na front radi odbrane svoje otadžbine. Ovom paradom vidimo vojnu silu koja sa parade ne ide u kasarne i vojne objekte već na teritoriju jedne susedne i suverene države Ukrajine.
Gde smo mi Srbi u celoj toj priči. Pre svega moj stav je da su Srbi pravdoljubiv i slobodarski narod koji je uvek bio na strani ugroženih, na strani ugnjetavanih, onih koji brane svoju zemlju. Prvi smo na Balkanu 1804. doneli plamen ustanka za oslobođenje od viševekovnog ropstva, sa velikim poletom branili ioslobađali svoju zemlju 1877-8, 1914-1918, 1941-1945. U svim ovim ratovima nesporno je učešće Rusije, kasnije Sovjetskog saveza. Njihov uticaj na Balkanu je prožet njihovim interesima zvanim “Istočno pitanje” da svoje brodove vide u toplim vodama Mediterana. Viševekovno robovanje pod Turcima je unazadilo Srbe u svakom pogledu, spas su tražili kroz veru, svetosavlje i nadu da spas dolazi sa istoka. Rusi su obećavali puno, još od Prvog srpskog ustanka. Ali držimo se izreke: “Tamo gde ti puno obećavaju, ponesi malu torbu”. Uvek je bio samo interes Rusije. U istoriji imamo više primera, pre svega željom za stvaranjem velike Sanstefanske Bugarske 1878.
godine, kao i pokušajem jačanja uticaja na komunističku Jugoslaviju i sukoba sa Titom od 1947. godine.
Vratimo se na početak sada. U toku je rat na teritoriji Ukrajine, Rusija tamo sprovodi vojnu operaciju uništavanjem ukrajinskih gradova, infrastrukture i okupacijom istočnih i južnih delova Ukrajine. Ovaj rat pravdaju borbom protiv nacista i fašista. Inače ukrajinska nacionalistička partija “Nacionalni front” nije čak ni u parlamentu Ukrajine, dok je proruska stranka “Za život” imala 42
poslanička mesta. Srbi kao Srbi navijaju za Rusiju, a svakoga od njih bi pitao par pitanja: imate li nešto kući od ruskih stvari, bilo šta, televizor, veš mašinu, auto. Gde idu naši gasterbajteri? U Krasnodar ili u Karlsrue, u Novosibirsk ili u Nirnberg. Srbija geografski pripada jugoistočnoj Evropi, kulturološki, geografski, istorijski, mi smo deo Evrope, okruženi zemljama NATO pakta, okruženi državama EU. Podseća situacija na komični strip Asteriksa, ono malo selo koje tera inat celom svetu.
Sramno je podržavati državu koja je napala drugu suverenu državu, a naša bruka je što sve to podržavamo, a mi smo doživeli nešto slično 1999. godine kada smo bili proglašeni za ubice, fašiste, zločince, kao danas što Rusi optužuju Ukrajince.
Na kraju, podsetimo se da je nas oslobodio Treći ukrajinski front 1944-1945. godine sastavljen od vojnika poreklom sa tla Ukrajine. Ne bi bila greška da se na današnjem danu obeležavanja Dana pobede u Drugom svetskom ratu zavijori i zastava Ukrajine. Uostalom, kod nas je bilo fašističkih formacija ljotićevaca, nedićevaca, ali to ne umanjuje značajni doprinos Srba oslobođenju zemlje od nacista.
Kao nekada znak svastike koji je simbolizovao nacističku nemačku i njenu agresivnu politiku prema drugim narodima u Evropi tako danas ulicama Niša vijori se ruska zastava sa slovom Z kojim su obeleženi ruski tenkovi i oklopna vozila koja učestvuju u borbama na teritoriji Ukrajine.
Autor teksta je poznat redakciji.