Spotove sa pozivom na bojkot izbora, koji su u toku predizborne kampanje oko 400 puta emitovani na kanalima N1 i Nova S, televizijama nije platila nijedna opoziciona stranka već JSP produkcija u vlasništvu novinarke Jovane Polić, otkriva CINS. Polić tvrdi da spotovi nemaju veze sa opozicijom pa ova kampanja ostaje van dometa Agencije za sprečavanje korupcije, kaže za CINS advokat Vladimir Tupanjac. Ipak, sudeći prema dopisu Agencije, pošto su spotovi kasnije ustupljeni Stranci slobode i pravde da ih besplatno objavi na svom YouTube kanalu, ova stranka će morati da ih kao prilog prijavi u svom godišnjem izveštaju.
„Jedini način da ne glasaš za Vučića je da ne glasaš“, poruka je iz spotova o bojkotu koji su se u junu pred parlamentarne izbore mogli videti na programima televizija N1 i Nova S.
Ubrzo nakon što je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zabranilo njihovo emitovanje, jer nije bilo u skladu sa zakonom, na ovim kablovskim kanalima su se pojavili spotovi sa drugom parolom: „Jedini način da ne glasaš za režim je da ne glasaš“. REM je naložio i njihov prekid prikazivanja jer nije bilo poznato ko je oglašivač i da li ima pravo na političko oglašavanje.
Kako se navodi u završnom izveštaju o izborima ovog regulatornog tela, 16. juna su od vlasnika N1 i Nove S zatražili oglasne deklaracije za ove spotove. One nisu dostavljene, ali, uprkos tome, REM ih je u svom izveštaju klasifikovao kao oglase Saveza za Srbiju (SZS), navodeći da je izbrojao ukupno 222 emitovanja na N1 i 180 na Novoj S.
Međutim, ova kampanja će prema rečima eksperta ostati van domašaja Agencije za sprečavanje korupcije jer je televizijama nije platio Savez za Srbiju niti neka od političkih stranaka koje su bile za bojkot izbora, već firma Audio i video produkcija JSP, saznaje Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Ova produkcijska kuća osnovana je u aprilu 2018. godine, a njena vlasnica i direktorka je novinarka Jovana Polić.
Ko je JSP produkcija?
JSP produkcija je došla u žižu javnosti u februaru 2020. kada je na N1 emitovan dvodelni dokumentarni film ove produkcije – „Vladalac“ – o biografiji predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čija je rediteljka Jovana Polić, urednica Sanja Lončar, a autor novinar Slaviša Lekić. Vučić je tad film prokomentarisao kao „četiri sata nepatvorene mržnje“, zbog čega je Lekić najavio da će tužiti predsednika. JSP je saopštila da će pored Vučića tužiti i glavnog urednika InformeraDragana J. Vučićevića, jer je tabloid objavio poslovne podatke ove produkcijske kuće, ali i pisao da je film finansiran od strane Evropske unije i Dragana Šolaka, jednog od čelnika United Group-e u okviru koje posluju N1 i Nova S.
Polić za CINS kaže da je plan bio da se ove oglasne poruke emituju šest dana, ukupno 672 puta. Prema njenim rečima, produkcija je spotove proizvela i platila njihovo emitovanje:
„Zato što smo učestvovali u kampanji bojkota. Nije ni za kakvu stranku to bilo“.
Ovi spotovi, pored poruka koje nose, u jednom delu i vizuelno podsećaju na zvaničnu kampanju bojkota Saveza za Srbiju. Tako je na kraju oglasnih poruka datum izbora precrtan crvenim iksom, a ćirilicom je ispisano „Bojkot“, sa crvenom tačkom, slično kao u kampanji SZS.
Ipak, s obzirom da produkcija tvrdi da oglase nije platila politička stranka, već da su to uradili sami, čitav slučaj ostaje van dometa Agencije za sprečavanje korupcije, ocenjuje za CINS advokat i nekadašnji službenik u Sektoru za kontrolu finansiranja političkih aktivnosti u AgencijiVladimir Tupanjac.
Agencija je nadležna da pokreće i vodi postupak u kome se odlučuje da li je prekršen Zakon o finansiranju političkih aktivnosti, međutim, prema njegovim rečima, ona može da kontroliše samo političke subjekte i ona pravna i fizička lica koja pružaju usluge tim subjektima, kao i davaoce priloga političkim subjektima. Ukoliko nema pravne, odnosno faktičke veze između lica koje je platilo uslugu i političkog subjekta, navodi on, to se posmatra kao sloboda izražavanja. Ovo, u teoriji poznato kao finansiranje od strane „trećeg lica“, zakon ne prepoznaje:
„Neko fizičko i pravno lice može nekom političkom subjektu potpuno nevezano da vodi kompletnu kampanju o svom trošku i da to ni na koji način ne može da podleže nekoj kontroli“, objašnjava Tupanjac.
On dodaje da se takav problem pojavljuje i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde pravna lica mogu da vode kompletnu kampanju političkim subjektima a da ne podležu ograničenjima.
Savez za Srbiju i donacija
Iako su ubrzo po pojavljivanju spotovi o bojkotu „skinuti“ sa programa TV kanala, osvanuli su na YouTube-u (Jutjubu) i to na zvaničnom kanalu Stranke slobode i pravde (SSP), inače članice Saveza za Srbiju.
Polić za CINS kaže da su svakome ko je želeo da na svoje kanale komunikacije stavi spotove ustupili pravo na to. Međutim, sem stranke koju predvodi Dragan Đilas, druge se nisu javile.
„Oni (SSP, prim. nov) su bili u kampanji bojkota i nismo imali ništa protiv da stave.“
Đilas je u odgovoru na pitanja CINS-a negirao da ovi spotovi imaju ikakve veze sa SSP-om.
„Na naš YouTube smo ih stavili pošto je zabranjeno njihovo emitovanje na televizijama. I na njima nema oznaka SSP-a“, piše u SMS poruci.
Iako Dragan Đilas kaže da njima niko ništa nije donirao, jer bi to što se donira moralo da postane njihovo vlasništvo, u odgovoru koji je CINS dobio od Agencije stoji da „ukoliko pravno ili fizičko lice izradi i plati emitovanje oglasne poruke (spota) na televiziji, a potom tu istu oglasnu poruku ustupi besplatno političkoj stranci, da stranka to objavi na svom zvaničnom YouTube kanalu, pravno ili fizičko lice je tom radnjom dalo poklon, odnosno prilog (nenovčani) političkoj stranci”.
Sudeći prema dopisu Agencije, Stranka slobode i pravde bi trebalo da prijavi ovaj prilog u godišnjem finansijskom izveštaju za 2020. godinu, koji se predaje do sredine aprila naredne godine.
Van političkog bloka cena višestruko niža
Direktorka CAS Media (KAS Medije), agencije koja se u sklopu United Group (Junajted grupe) bavi prodajom oglasnog prostora na N1 i Nova S, Marija Kovljenić, kaže za CINS da je u sklopu ove kampanje emitovano ukupno 407 oglasnih poruka, što je za pet više nego što je detektovao REM.
Za njihovo emitovanje plaćeno je 1,2 miliona dinara, tvrdi vlasnica JSP produkcije Jovana Polić.
CINS je uporedio troškove kampanje i našao da je ta cena daleko manja od one koju su plaćale neke političke stranke koje su se na N1 reklamirale pred izbore.
Tako je, recimo, prema podacima REM-a i Agencije za sprečavanje korupcije, za 28 oglasnih poruka na N1Srpska napredna stranka (SNS) platila oko 3,9 miliona dinara, dok je koalicija Ujedinjena demokratska Srbija (UDS) za 20 spotova dala 3,3 miliona.
REM-ov monitoring izračunao je, srazmerno broju oglasa, da su i po vremenu trajanja prednjačili spotovi koji pozivaju na bojkot izbora. Tako su bojkot spotovi na ove dve televizije zbirno trajali nešto više od tri sata, dok je emitovanje predizbornih oglasa SNS-a na N1 ukupno stalo u oko 21 minut, a oglasnih poruka Ujedinjene demokratske Srbije u nešto preko 18 minuta.
Još jedan učesnik izbora reklamirao je svoju političku opciju na N1 i Novoj S. Srpski patriotski savez (SPAS) Aleksandra Šapića je za 15 oglasnih poruka, u trajanju nešto više od osam minuta, platio 1,7 miliona dinara.
Iako su bojkot spotovi imali političku poruku i bili emitovani pred izbore, razlog za manju cenu je, prema navodima Kovljenić, to što nisu bili deo političkog marketinga.
„CAS Media je reklamnu kampanju JSP produkcija emitovala u okviru običnog reklamnog bloka prema tumačenju REM-a“, navodi se u pisanom odgovoru te agencije CINS-u.
O kom tumačenju REM-a je reč, kao i na koji način je ugovarano emitovanje pre nego što je stiglo to tumačenje, nismo uspeli da saznamo od CAS Media.
Jovana Polić kaže da oni nisu tražili popust i da su prihvatili ponudu koju su dobili od agencije.
Ona je odbila da novinarki CINS-a dostavi ugovor sklopljen sa CAS Media-om, dok su nam iz te agencije poručili da o vrednostima ugovora ne mogu da pričaju bez saglasnosti ugovornih strana.
Priču preuzeli od Centra za istraživačko novinarstvo Srbije.