Novinar Miša Brkić kaže za N1 da veruje da je posao izrade informacionog sistema za obračun plata u celom javnom sektoru, po zakonu dodeljen Vajrles mediji (Wireless media) Igora Žeželja, Telekomu Srbija i njihovim partnerima, ali da bi zbog velike sume od čak 60 miliona evra, trebalo da reaguju Tužilaštvo za organizovani kriminal, Agencija za borbu protiv korupcije i Državna revizorska institucija (DRI).
Potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić juče je javno pokazala ugovor po kome se posao izrade informacionog sistema za obračun plata u celom javnom sektoru, a koji je do sada radilo samo Ministarstvo finansija, za više od sedam milijardi dinara daje Vajrles mediji, Telekomu Srbija i njihovim partnerima. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da će prvi tražiti ostavku ministra finansija Siniše Malog, ukoliko se ustanovi da je bilo ičeg protivzakonitog u tom poslu.
Miša Brkić za N1 kaže da ne sumnja da je sve po zakonu. „I da ako gledamo strogo zakon, ministar finansija i Ministarstvo finansija nemaju nikakvu odgovornost, ali uvek postoji jedno ali“, navodi on.
„Kad se pogleda kolika je suma, a upravo sam razgovarao sa nekoliko mojih prijatelja koji se bave softverom, i njihove cene, da su učestvovale na tenderu, bile bi između 30.000 i 60.000 evra. Između 1.000 i 2.000 puta je veća cena nego što bi to bilo u normalnim okolnostima. Kad se tako gleda na stvari, to više nije pitanje zakona, nego ko će i da li će neko pozvati Tužilaštvo za organizovani kriminal i DRI da pročešljaju papire i vide za šta to ide 60 miliona evra“, smatra Brkić.
Tužilaštvo, DRI i Agencija za borbu protiv korupcije bi, prema njegovim rečima, morali da urade vanrednu kontrolu, jer je reč o novcu poreskih obveznika.
„DRI ne bi trebalo da čeka iduću ili 2023. godinu da bi radila reviziju državnih ustanova i preduzeća. Morala bi da reaguje brže, ali nisam siguran da će to da se dogodi“, konstatuje Brkić.
Drugo krupno pitanje, kako kaže, je kosu kompanije koje su dobile taj posao.
„Konzorcijum čine jedna državna kompanija koja nema veze sa proizvodnjom softvera i jedna privatna kompanija koja se dosad nikada nije bavila proizvodnjom softvera nego proizvodnjom medijskog sadržaja. Pitanje je koliko imaju sposobnosti i kapaciteta da nešto naprave. Zbog toga što nemaju kapaciteta za to, uzeli su stranu fimru koja će da napravi softver, a oni će biti posrednici koji će uzeti veliku proviziju za to“, tvrdi Brkić.
Smatra i da je Telekom smišljeno izabran da dobije pomenuti ugovor, jer, kako kaže, ta kompanija ne posluje dobro, i potrebna joj je podrška države kao većinskog vlasnika da u nju ubaci još nešto para i time delimično sanira svoje loše poslovanje.
„Drugi partner je privatna firma dobro poznata vlastima, koja se sada uključila u ovoja posao. To je dokaz kako vladajuća partija dobija svoju klasu partijskih preduzetnika za koje računa da bi u budućnosti mogli da budu finansijeri vladajuće partije. Taj proces stvaranja partijskih tajkuna je završen u građevinarstvu, preselio se u telekomunikacije, i sada se seli u IT sektor“, ocenjuje Brkić.
Iako u kompaniji Vajerles medija garantuju da će tajnost podataka svih zaposlenih u javnom sektoru biti garantovana, Brkić pita ko će i da li će to kontrolisati.