Boban Zdravković je u nekolicini niških medija najavljivan pompezno kao novogodišnji praznik ne znam ni sam čega. Na društvenim mrežama kao i na sajtovima, očigledno je da je generiasao veliki broj pregleda i komentara, povećavao je gledanost i čitanost svih medija.
Boban Zdravković je poslužio kao svojevrsan “clickbait” za sve pomenute medije. Svako ima pravo da mu se sviđa ono što mu se sviđa, ali ja i dalje, neka sam glup, ne razumem vrednost toliko velike pompe koja se digla u medijima.
Međutim, ovde se radi samo i jedino o podilaženju širokim narodnim masama, da se odobrovolje da gledaju i čitaju te medije, da se odobrovolje da počnu da ih prate, da isti mediji postanu malo referentniji u dobu pada kredibiliteta i kvaliteta.
Zamišljam nekog glavatog, gordog i bitnog urednika nekog “medija u staroj Grčkoj”, koji sedi u redakciji i kaže novinarima kako je tema bitna za Atinu i da dok popijem ovaj bokal vina, da vidim da se objavi vest o “Bobanu”, jer je bitno za građane stare Grčke i za demokratiju… Jer ako ne bude sve objavljeno i praćeno sa više tesktova i izveštaja, zvaću vas u toku noći pripit od ovog vina i neću biti zadovoljan… Tako ja zamišljam razloge, možda i grešim. To mi jedino zvuči logično.
Ono što je moglo da se vidi po slikama, ova predstava za Bugare i ostale koji su bili tamo, nije po kulturnom niovu ništa bolja od najgoreg šunda i kiča, pravi rimejk 90-ih koji nam je i doveo ovaj sloj koji nas ovako dobro vodi u napredak na svim nivoima. Promenom muzike promenio se i društveni nivo u najširem smilsu te reči, tako nešto sam i čuo i osetio da je tačno u trenutku.
Evo malo da proplaknemo uši sa ironijom od SveCkog mega cara: