Anonimni komentari su već odavno lažni ventil obračuna određene grupe botova i kompleksaša na portalima, a tu prednjače Polu tačne vesti. Jedan od ciljeva jeste i dizanje čitanosti, jer ova lažna interaktivnost, koja je mahom usmerena na direkditaciju ili na plasiranje određene agende, inerviše veći broj poseta sajtu kroz ponovna čitanja komentara i lajkovanja.
Anonimni komentari nisu ustvari anonimni, već odobravanje postavljanja komentara dolazi od novinara ili urednika ovog polu tačnog medija. Na primer: ako dodaš naslov “nove plaćene funkcije” iako više desetina funkcija u opštini Medijana u ovom slučaju više nisu plaćene, dobiješ sveto trojstvo opšte pljuvačine: naslov, botove i usmerenje od strane urednika “Polu tačnih vesti”. Još ako dodaš nekog ko smeta nekim grupacijama, a urednicima nije simpatičan ili po volji jer im se nije ubutavao (što je bitno za neke sujetne novinare), dobije “turbo boost” otkrivanja epskih bljuvotina i laži po komentrima. Lepo upakovano u negativnu agendu, koja podstiče cvetanje korova.
Ovo je svojevrsno kreiranje javnog mnjenja kroz naizgled nasumične komentare svih građana, a ustvari je nametanje agende i sopstveno nepridržavanje pravila komentrisanja. A pravila komentara kažu evo šta:
…redakcija Južnih vesti zadržava pravo da ukoliko ih proceni kao neumesne, skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta, članova redakcije, kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje…
Do as i say, not as i do?
U velikoj većini slučajeva, komentari se svode na orkestriranu pljuvačinu, jedne te iste grupe ljudi, a selektovanje komentara smo u jednom trenutku testirali kroz unapred dogovorene komentare na više tesktova. Uopšte nije bilo teško da se shvati da se selektuju negativni komentari na ličnoj bazi, jer je svima jasno da takvi komentari podgrevaju raspravu, čitanost i deljenje.
Ovakav modus, nikako nije drugačiji od najnižih pobuda uređivača tabloida i žute štampe, koji naslovnim stranama privlače čitaoce, kao stajsko đubrivo muve.
I ovde nema nikakve razlike.
U još jednom pokušaju, poslao sam redakciji “Polu tačnih vesti” zahtev da uklone sve moje autorske tekstove, dok u prethodnim godinama nisam imao uspeha u tome. Jednostavno ne želim da se u takvim pljuvačkim i nazovi nezavisnim medijima nalazi bilo šta što je vezano za mene. Ujedno, na tim mojim tekstovima, lična pljuvačina u komentarima je bila prisutna od prvog dana, pa mi je izazivala viscelarno gađenje.
Naravno, ovakvi mediji uvek imaju svoje favorite sagovornike u pisanjima, jer oni moraju da imaju svog miljenika u tekstovima, ponekad i heroja. I tu su provejavali kadrovi G17, DS-a, DSS-a a kasnije lideri nekih grupa građana. Tu su i jataci iz organizacija sa kojima su bliski, jer ako nisi dobar lično sa “redakcijom” ne postojiš u javnom svetlu, nikad neće ništa da se objavi za tebe, dobro, možda samo namerno negativna stvar, a onda na komentarima te botovi preuzimaju pod svoje.
Ali heroji i protagonisti imaju kratak vek kod njih, jer oni su ti koji stvaraju vezu sa čitaocima, skoro patološki, oni su ti koji su na strani pravde, istine i oni su “pravi”, sve ostalo je treš.
Uvek je dobro da taj koji im je blizak i pozitivan sagovornik bude i finansijski blizak fonderima i strankama koje su bliske fonderima medija, jer onda je narativ priče, teksta i selektovanje komentara povoljnije i blaže.
I uvek se setim jedne dobre rečenice na kraju jednog sjajnog filma, koja opisuje propalo novinarstvo, kada Lucifer kaže:
“Sujeta, definitivno moj omiljeni greh”.