Zaposlila se preko SNS-a, prijavila policiji seksualno uznemiravanje na radu, sad ne može da nađe posao

Ona kaže da se na Aerodromu zaposlila preko Srpske napredne stranke, ali da nakon prijavljivanja seksualnog uznemiravanja „ne može da nađe nikakav posao, ni preko stranke”.

Osumnjičeni B. M. demantuje da je seksualno uznemiravao D. J, a u upravi Aerodroma Srbije, kojima pripada Niški aerodrom, kažu da razlog za neprodužavanje njenog ugovora nije njena prijava već što ona “nije prošla bezbednosne provere”.

U krivičnoj prijavi opisano fizičko, verbalno i telefonsko uznemiravanje

D. J. je bila zaposlena u Aerodromima Srbije na poslovima „održavanja higijene aerodromskih objekata“ od 7. juna do 31. avgusta ove godine, sa mogućnošću da se nakon toga zaključi novi ugovor.

U krivičnoj prijavi i u izjavi u Policijskoj upravi Niš ona navodi da joj je odmah po zaposlenju B. M, zaposlen „na poslovima tehnike“, prilazio, dodirivao kosu, govorio da je „slatka“ i puštao pesme na telefonu govoreći da su pesme za nju.

Učestalo je uznemiravao telefonom, interesujući se da li je stigla kući, da li je umorna, da li je uspela da se odmori, da li je spremila ručak.

Kada je šef tehnike 20. juna poslao B.M. da sanira kvar na vodokotliću u toaletu za osoblje, a D. J. da počisti nakon završetka radova, B.M. se pri ulasku u toalet očešao o njene grudi, a nakon što je otklonio kvar i sišao sa merdevina “bez ijedne reči je prišao do nje, koja je stajala na vratima, i sa obema rukama je stisnuo za grudi”.

Ona je istrčala iz toaleta, a nakon toga napisala izjavu, čiju sudbinu do sada ne zna.

Niko joj na Aerodromu nije rekao ni da neće nastaviti da radi, već su je “samo pozvali da vrati karticu za čekiranje”.

„Nakon ovog događaja, sve vreme sam prolazila kroz podsmeh i ismevanje mojih koleginica i kolega, a neki su mi dobacivali: ‘Evo je ova, ne pričajte sa njom, da vas ne prijavi’. Gledali su me kao najgoru, prosto je bilo mučenje da idem na posao, iako su pre toga svi imali samo reči hvale za moj rad”, kaže D. J. za Danas.

Ona dodaje da je sve to jako loše uticalo na njenu psihu i zdravlje, da je imala nesanicu i nervozu, bila uplašena kad je B.M. bio u smeni, te išla kod psihijatra i dobila lekove.

Sve se odrazilo i na njen porodični život, odnos sa suprugom i prema ćerkama, od kojih jedna ima epilepsiju.

“Nikada nisam imala sličnih problema, pre toga sam deset godina radila u Juri, bez dana bolovanja, bila nagrađivana skoro svakog meseca…“, kaže.

Traži posao preko viber grupe SNS-a, a sada se “oseća odbačeno”

D. J. još kaže da je posao našla preko funkcionera Opštinskog odbora SNS Crveni Krst, koji je “preporučio za posao na Aerodromu”.

Nakon njenog reagovanja na polno uznemiravanje ni on ni bilo ko drugi iz stranke je više nije pozvao u vezi sa zaposlenjem, koje traži tri i po meseca, dodaje.

„Na našoj stranačkoj viber grupi imamo informacije o slobodnim radnim mestima, stalno šaljem poruke da me upišu za neke poslove, dobijem odgovor ‘ok’, i onda mi se niko ne javlja. Bilo je na stotine oglasa, tražile su se higijeničarke u Specijalnoj bolnici u Toponici i nekim niškim javnim preduzećima, ali za mene više nema posla. Jeste da moj suprug radi, ali živimo teško, imamo i kredit…”, kaže.

Ona dodaje da je članica SNS-a šest godina, da je u stranci “vredno radila, išla na svaki miting, ostavljala decu, vodila i snaju da ih bude više”.

Na poslednjim izborima je, kaže, dežurala pored glasačkih kutija i obilazila nepokretne i bolesne glasače.

“Ništa nisam kriva, a osećam se odbačeno, posle sveg tog truda za stranku. Da sam prećutala šta mi se dogodilo, verujem da bih zadržala posao. Ali, ja to ne mogu“, kaže ona.

D. J. kaže da je pisala i predsedniku Srbije i SNS-a Aleksandru Vučiću.

Iz kabineta su joj “javili da je predsednik pročitao njen imejl”, da će je kontaktirati, ali to do sada nisu učinili.

Aerodromi Srbije: Radnici nije produžen ugovor jer nije prošla bezbednosnu proveru

Radnik Aerodroma B.M. kaže za Danas da su sve optužbe D. J. neistinite, te da ne zna zašto ih ona iznosi.

Kaže da ih je negirao u izjavama datim Aerodromu i policiji.

Nema informaciju da je protiv njega pokrenut ikakav postupak, dodaje.

„Nakon primljene pisane izjave D. J. od 3. avgusta 2022. godine sproveden je postupak za utvrđivanje povrede radne obaveze od strane B. M. Njemu je 16. avgusta izdato upozorenje, ali nije mogla da se utvrdi njegova odgovornost za povredu radne obaveze koja bi za posledicu imala otkaz ugovora o radu”, kažu u Aerodromima Srbije za Danas.

Prema njihovim rečima, sa D. J. nakon isteka ugovora nije zaključen novi jer su 2. avgusta “primili negativan izveštaj o bezbedonosnoj proveri od strane Policijske uprave u Nišu”.

U tom izveštaju je navedeno da za D. J. “postoje bezbedonosne smetnje sa aspekta obezbeđivanja u vazduhoplovstvu propisanih u odredbama člana 231b Zakona o vazdušnom saobraćaju”, navode u ovom privrednom društvu, bez preciziranja o kakvim bezbednosnim smetnjama je reč.

U niškom OJT za Danas preciziraju da “postupaju po prijavi D. J. protiv B.M. zbog krivičnog dela polno uznemiravanje iz čl. 182a Krivičnog zakonika”, podnetoj 26. avgusta.

Policijskoj upravi u Nišu je 5. septembra “stavljen zahtev za prikupljanje potrebnih obaveštenja”, te policija obavlja tražene provere i “očekuje se podnošenje njenog izveštaja tužilaštvu”.

Niška PU je takođe potvrdila da postupa po zahtevu OJT i da će mu dostaviti izveštaj na dalje odlučivanje.ž

Šta su bezbednosne smetnje?

Prema članu 231b Zakona o vazdušnom saobraćaju, bezbednosna smetnja postoji ako je osoba pravosnažno osuđena za krivično delo iz grupe dela protiv života i tela, protiv sloboda i prava čoveka i građanina, protiv polne slobode, protiv braka i porodice, protiv imovine, protiv zdravlja ljudi, protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, protiv državnih organa, protiv javnog reda i mira, protiv bezbednosti javnog saobraćaja, protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom.

Bezbednosna smetnja postoji i ako se protiv nekog vodi krivični postupak za neko od ovih krivičnih dela ili je sa nadležnim organom zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela, te ako je u poslednje četiri godine pravosnažno kažnjavano za prekršaj iz oblasti javnog reda i mira sa elementima nasilja ili za prekršaj iz zakona kojim se uređuju oružje i municija.

Ona postoji ako je osoba član ili učestvuje u aktivnostima ili na bilo koji način podržava organizacije čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni, ako je na osnovu bezbednosne provere utvrđeno da ona svojim ponašanjem, navikama i sklonostima ukazuje da će predstavljati opasnost za sebe ili druge i javni red i mir, kao i ako o njoj postoji negativno mišljenje službi bezbednosti.

D. J. kaže za Danas da joj nije jasno zašto bi ovaj član Zakona mogao da se vezuje za nju.

Ona tvrdi da nije pravosnažno osuđivana, da se protiv nje ne vodi nikakav postupak, da nije kažnjavana za kršenje javnog reda i mira, niti ima ponašanje koje ukazuje da je “opasnost po sebe i druge”.

Tekst preuzet sa sajta lista Danas.