Većnik Branislav Kačar u svojim nastupima na lokalnim televizijama pompezno najavljuje nove radove na sportskoj infrastrukturi u Nišu kao i velike uspehe sporta. Jedina tačna informacija jeste da je budžet od početka njegovog mandata povećan dva i po puta, sa ispod 180 miliona na preko 400 miliona dinara godišnje. “Na terenu” se ne vidi razlika, pa bi zli jezici rekli da se pare “provuku negde”. Odavno se šuška da je omiljeni sport u Nišu peglanje papira/pranje para.
U realnosti renovirani tereni su urađeni ili sa parama sponzora, kladionica/kockarnica ili je u zadnjem primeru sa Starog groblja radila firma PZP Trace, koja dobija milionske sume za održavanje naših divnih ulica.
Evo nekih od radova na terenu u slikama:
Tereni kod Skejt parka urađeni su samo i jedino uklanjanjem samog Skejt parka, kupljena su dva koša i iscrtane linije. Malo li je? I to baš parama kladionice. Opet predstavljen kao veliki uspeh niškog sporta i ulaganje u mlade i infrastrukturu. Tereni na kraju Bulevara(plave boje) su urađeni samo sa podlogom, a podloga je plastična, a teren niko ne održava. Toliko o brizi, stručnosti, sve za 400 miliona dinara naših para. Skoro svi tereni imaju problem sa održavanjem i nebrigom institucija.
Ovako Gradonačelnik i Većnik vide uspehe u slikama:
U realnosti, tereni su napušteni, prljavi, napravljeni od para sponzora zarad reklame i prikazivanja da su društveno odgovorni rad kladionica.
Primer jednog igrališta koje Većnik promoviše kao nov uspeh je ustvari paradigma niškog sporta. Zafarbani teren novim asfaltom, teren koji inače nije puna veličina igrališta za košarku, napravljenog 1987 godine kao i zgrade ispred kojih je. Detalje pogledajte u klipu.
O Rovčetu kao velikom projektu preko koje je potrošena ogromna količina novca smo već pisali i izveštavali, uskoro još jedna priča o istom kompleksu koji je vrlo brzo postao opet ruina.
Ako niste počeli da aplaudirate ovolikim uspesima, strpite se malo, biće još recikliranih prilika. Kao famozni Trg Kralja Milana koji se radi drugi put za 8 godina SNS vlasti u Nišu.
Kad smo bogati, može nam se!
Biće, biće plate, za onih 20% ljudi što rade…!