Koliko ste Mark Špica napravili beše u zadnjim godinama za stotine miliona?
Povodom izjave Milana Krstića iz Vaterpolo kluba Nais na skupštinskom press-u, još jednom objavljujemo snimak izjave posle dodele dodatnih 200 miliona dinara klubovima iz Niša.
Po svim raposloživim informacijama, klubovi “prvoligaši” iz “trećerazrednih prvih” liga kao i oni koji imaju izuzetne uspehe, podeliće tričavih 200 miliona državne pomoći, bez onih 150 miliona koje daje grad ove godine.
Da, skoro sve naše “prve i super lige” su trećerazredne u najbiljem slučaju. Da ne pominjemo da ako se uradi analiza gde su ti klubovi od ineteresa u domaćim ligama, koliko ima ozbiljnih klubova, koje su te međunarodne lige koje igraju, dolazimo do razočaravajućih informacija. U domaćim prvim i super ligama, mahom se ostaje iz administrativnih razloga ili jednostavno nema dovoljno klubova za ligaško takmičenje ili je konkurencija pomalo smešna. Tako je u svim sportovima koji su kod nas “bitni”. Iliti na prostom jeziku, propalo je i to kao i sve ostalo.
Kad neko kaže međunarodna liga, običan građanin pomisli da se radi o ligi najboljih timova iz najjačih zemalja u tom sportu. Istina je ustvari drugačija. Skupe se timovi koji se znaju iz nekoliko zemalja, dogovore ligu, sistem, broj klubova i igraju. I onda zbiraju rezultate, a od reprezentacija nigde ništa…
Svuda se lažira sve. Apsolutno ne postoji ništa iskreno sem želje za parama. Pitanje je koliko je ostalo i stručnjaka i klubova koji bi se bavili decom i mladima.
Ima i onih koji za npr. 10 miliona kupuju igrače strance, da bi osvajali neke medalje čak i vani, prikazivali rezultate i dobijali i dalje milione.
Zovu roditelji iz svih klubova da se žale, sve plaćaju sami, nije dobra situacija, ali je bila takva i kad je bilo 400 miliona u niškom sportu.
Sećamo se u zadnjih 20 godina velikih projekata klubova iz poznatih sportova. Politički su se držali i to parama svih građana, čim se pomrse konci, pare nestanu i nestane klub, iza sebe mahon ništa ne ostave. Da li je to strategija?
Inače, ko bi znao da dobije 30 miliona, da za te pare kupi ceo prvi tim, dobije besplatne termine u objektima Sportskog centra Čair, a ujedno da naplaćuje komercijalno školice sporta i prihoduje.
Niko!
I pored svega toga, skoro svi klubovi koji su bili najveći potrošači miliona svih građana Niša, ne mogu da se pohvale ni sa masovnošću, ni sa time da su napravili bar jednog “Mark Špica”.
Nije sve u parama, ima nešto i u kupovini igrača, platama od 700 Eura i u lažiranju rezultata poluistinama. Ali nema ništa u čitanju zakona i strategija, ko još zna da čita…