Kovid bolnica u Kruševcu, za čiju izgradnju i opremanje je po dostupnim podacima u vreme epidemije korona virusa utrošeno više od 47 miliona evra, u “bliskoj budućnosti” će promeniti status, a nadležni su najavili njeno “konzerviranje”.
Ovakav prekid njenog rada spominje se u dopisu niškog Univerzitetskog kliničkog centra Ministarstvu zdravlja, u aprilu ove godine, koji je dostavljen Danasu po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaj.
Niški UKC, koji upravlja kruševačkom Kovid bolnicom, istovremeno je u prosleđenom odgovoru potvrdio pisanje našeg medija da ta bolnica od maja ove godine nema nijednog (hospitalizovanog) pacijenta, a da svi zaposleni na neodređeno vreme, kojih je kako navode 545, uredno primaju platu.
Ministarstvo zdravlja, pak, još uvek nije odgovorilo na pitanja da li je već donelo odluku o konzerviranju i prestanku rada kruševačke Kovid bolnice, kao i da li će zaposleni biti preraspoređeni u niški UKC, koji je to tražio, navodeći da za tim postoji potreba.
U “aprilskom” dopisu v. d. direktora UKC dr Zorana Perišića resornoj ministarki dr Danici Grujičić traži se da Ministarstvo zauzme stav o radnicima kruševačke Kovid bolice “Parunovac”, s obzirom da se “promene u njenom statusu očekuju u bliskoj budućnosti”.
”Ukoliko Kovid bolnica Parunovac prestane sa radom, postavlja se pitanje raspoređivanja ovog kadra, koji broji 120 doktora medicine i 425 medicinskih sestara/tehničara… S obzirom na činjenicu da novi kadrovski plan još uvek nije dostavljen od strane Ministarstva zdravlja, kao i na činjenicu da je najavljeno konzerviranje Kovid bolnice Parunovac, predlažemo da nam date instrukcije za postupanje sa medicinskim kadrom ove bolnice”, navodi se u dopisu.
U njemu se dodaje da niškom UKC-u do dobijanja konkretnih instrukcija, odnosno do dostavljanja kadrovskog plana, preostaje mogućnost da ponudi svim zaposlenim u kruševačkoj Kovid bolnici ankese ugovora o radu, kojima će oni biti privremeno premešteni na rad u UKC.
Za sada su iz Ministarstva zdravlja dobili samo “usmenu informaciju da je u toku izrada novog kadrovskog plana za kovid bolnice, pa samim tim i za Kovid bolnicu u Kruševcu”.
Prema dostavljenim podacima UKC-a, u Kovid bolnici u Kruševcu zaposleno je na neodređeno vreme 113 lekara- od kojih samo 18 ima specijalizaciju, kao i 359 medicinskih sestara i tehnicara, i 68 radnika ostalih medicinskih službi. Samo 172 zaposlena imaju prebivalište na teritoriji Nišavskog okruga, dok većina živi u Kruševcu i drugim opštinama, koje su udaljene i po 80 kilometara.
U maju, junu i julu ove godine kruševačka Kovid bolnica nije imala nijednog hospitalizovanog pacijenta, a zaposleni su obavili svega šest ambulantnih pregleda, po tri u maju i junu. Prošlog meseca u bolnici nije bilo ni pacijenata ni ambulantnih pregleda, podaci su UKC.
Iz Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje nismo dobili odgovor na pitanje koliki je ukupan iznos sredstava iz državnog budžeta koje su zaposleni u toj bolnici primili na ime zarada u mesecima kada nisu imali pacijente.
Ovi lekari i drugi zdravstveni radnici, uglavnom mladi i bez iskustva, primljeni su na neodređeno vreme u jeku epidemije i tada progašavani herojima, spremnim da se uhvate u koštac sa opasnom zarazom.
Od samog otvaranja kruševačke Kovid bolnice, u decembru 2020. godine, sa 500 postelja poluintenzivne i intenzivne nege, u javnosti su se mogle čuti primedbe da je njena izgradnja besmislena, tim pre što se na manje od stotinu kilometara nalazi niški UKC, sa značajnim kapacitetima, i u starom i u novom delu.
Neki od kritičara su predlagali da se takva bolnica izgradi u Nišu, a po prestanku epidemije postane Opšta bolnica, koju taj grad još uvek nema, već pacijente zbrinjava samo u Domu zdravlja i UKC-u, kao primarnoj i tercijarnoj ustanovi.
Prema dostupnim podacima, izgradnja kovid bolnice u Kruševcu koštala je 37,7 miliona evra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je krajem 2020. kazao da je oprema koštala još 9,5 miliona evra, hvaleći se nabavljenim rentgen, EKG i aparatima za dijalizu, respiratorima ili operacionim i angio salama.
Tri kovid bolnice u Srbiji- u Kruševcu, Novom Sadu i Batajnici izgrađene su, inače, na prilično netransparentan način. Država je za njihovu gradnju, po javnim podacima, potrošila ukupno oko 130 miliona evra. Gradnja je finansirana iz budžeta Ministarstva odbrane, a za opremanje je bilo zaduženo Ministarstvo zdravlja.
Konkurencije prilikom izbora izvođača gotovo da nije ni bilo. Raspisana su tri tendera, u formi pregovaračkih postupaka, bez objavljivanja javnog poziva, što znači da su ponudu mogle da daju samo firme koje su bile pozvane.
Šta se radi kad nema pacijenata?
Zaposleni u kruševačkoj Kovid bolnici su, nezavisno od toga što nije bilo pacijenata, neko vreme odlazili na posao, na kojem su “ubijali vreme” na računarima i druge načine, kažu naši izvori. Pojedini su “radili na održavanju opreme”. Bolnica je tokom maja navodno čišćena, sterilisana i konzervirana. Posle su usledili godišnji odmori…
”Ogromna šteta za zdravstvo, budžet, građane…”
“Onaj ko je odlučio da se u vreme epidemije nova Kovid bolnica izgradi u Kruševcu a ne u Nišu naneo je ogromnu štetu zdravstvenom sistemu Srbije, budžetu i građanima. Sada se eto spominje i njeno konzerviranje, do neke sledeće epidemije. I postavljam pitanje: zašto jedan princip važi za Beograd i Novi Sad, a drugi za Niš? Zašto recimo kovid bolnica u Novom Sadu nije napravljena stotinak kilometara dalje, u Vrbasu, a kovid bolnica u Batajnici nije nikla u Šapcu ili Požarevcu?”, kaže za Danas dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju i transplantaciju UKC Niš, inače kritičar izgradnje ove kovid bolnice.