Podatak da na listi preduzeća koja su u 2022. godini ostvarila najveće gubitke, prva četiri mesta zauzimaju ona koja su u većinskom vlasništvu države ili je ona u njima manjinski partner pokazuju da Vlada Srbije kao poslodavac ne samo da nije dobar upravljač već da ne ume ni da proceni u kojim firmama treba da zadrži vlasnički udeo, smatra domaća stručna javnost.
Listu preduzeća koja su ostvarila najveći gubitak u 2022. godini, koju je objavila Agencija za privredne registre, predvodi Elektroprivreda Srbije, sa minusom od 72,6 milijardi dinara. Među prvih pet po neto gubitku su još i Ikarbus, Arena Channels group, FCA Kragujevac i Rio Sava exploration.
EPS je u većinskom vlasništvu države a Arena Channels group je 100 odsto u vlasništvu Telekoma Srbije, koji je takođe državno preduzeće. U fabrici automobila u Kragujevcu država Srbija kontroliše manjinski paket akcija dok je većinski u vlasništvu italijansko-američko-francuske kompanije Stelantis.
Država je tom investitoru u proteklom periodu obezbeđivala i subvencije iz budžeta. Vlada Srbije je manjinski vlasnik i u Ikarbusu koji je pak u većinskom vlasništvu kineske kompanije LGNEA (Landžu Guangdong enerdži automobile).
Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da lista preduzeća najvećih gubitnika pokazuje da je država pravila veoma loše procene ne samo u segmentu u kojim firmama će zadržati vlasništvo već i tokom privatizacije kada je prodala neke koje danas posluju veoma profitabilno.
– Podaci ilustruju da preduzeća u kojima je država vlasnik ili suvlasnik ostvaruju loše poslovne rezultate i trpe gubitke. To je jasan pokazatelj da nadležni nisu napravili dobre analize i procene te da je vlasništvo zadržano u pogrešnim preduzećima, odnosno onima koji su gubitaši – objašnjava naš sagovornik.
Međutim, on dodaje da to nije jedini segment u kome je napravljen loš izbor već da je vezan i za prodaju preduzeća u kojima je država imala vlasništvo.
– U proteklom periodu država je radila na dovođenju stranih investitora i njihovoj stimulaciji da posluju u Srbiji. Dosta preduzeća je prodato privatnom kapitalu i neka od njih veoma dobro posluju i zarađuju, primera radi banke. Dakle, ne samo da možemo da konstatujemo da nadležni u državi nisu znali da procene gde ne treba da ostanu vlasnici već ni koja preduzeća ne bi trebalo da jeftino prodaju kao što je slučaj sa bankama – navodi Kovačević.
Vodeći na listi 100 privrednih društava sa najvećim neto gubitkom je, kao i prethodne godine, EPS, sa realizovanim negativnim neto rezultatom od 72,6 milijardi dinara, što je 4,9 puta više u poređenju sa 2021.
„Neto gubitak najvećim delom potiče od obavljanja osnovne delatnosti, budući da je u uslovima energetske krize preduzeće snabdevalo kupce po cenama koje su znatno niže od tržišnih, te je ostvaren negativan poslovni rezultat od 61,5 milijardi dinara, koji je uvećan 5,6 puta u poređenju sa 2021. godinom“, naveo je APR.
EPS je ujedno zapošljavao i najveći broj radnika odnosno njih 20.008, što je 3.499 manje nego u 2021. godini.
Drugoplasiran prema visini neto gubitka u 2022. godini je Ikarbus, čiji gubitak iznosi 24,6 milijardi dinara i višestruko je uvećan u poređenju sa prethodnom godinom, kao posledica iskazivanja ostalih rashoda od 24,4 milijarde dinara po osnovu gubitaka od rashodovanja i prodaje učešća u kapitalu.
Broj zaposlenih je smanjen za četiri radnika i za obaljanje delatnosti bilo je angažovano 20 radnika.
Treće mesto na listi najvećih gubitaša u 2022. godini zauzima Arena Channels Group sa gubitkom od 12,5 milijardi dinara, koji je veći 2,6 puta od prošlogodišnjeg. U okviru te kompanije posluju brojni sportski i kablovski kanali i licencirani programi kao što su Euronews, Bloomberg Adria i još neke televizijske stanice.
„Neto gubitak najvećim delom potiče od obavljanja osnovne delatnosti, obzirom da su usled značajnog rasta troškova amortizacije nematerijalne imovine (sa 1,99 milijardi dinara na 15,7 milijardi dinara) poslovni rashodi uvećani za 84,7 odsto i iznose 19,4 milijarde dinara, te je društvo i pored porasta poslovnih prihoda za 26 odsto zabeležilo poslovni gubitak od 12,3 milijarde dinara (u 2021. godini on je bio 4,86 milijardi dinara)“, naveo je APR.
Ukupan gubitak kumuliran je u iznosu od 18,14 milijarde dinara i veći je 3,3 puta u odnosu na prethodnu godinu.
Na četvrtom mestu prema iznosu negativnog neto rezultata je privredno društvo FCA Srbija Kragujevac, čiji neto gubitak iznosi 11,7 milijardi dinara i povećan je preko tri puta u poređenju sa prethodnom godinom.
„Usled smanjenja prihoda od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu (sa 30,9 milijardi dinara na 10,7 milijardi dinara) poslovni prihodi društva opali su za 48,5 odsto i realizovani su u visini od 21,4 milijarde dinara, dok su poslovni rashodi smanjeni za četvrtinu i iznose 34 milijarde dinara. Društvo je negativan neto rezultat ostvarilo prevashodno obavljanjem poslovnih aktivnosti, budući da beleži poslovni gubitak od 12,8 milijardi dinara, koji je uvećan 2,8 puta u odnosu na 2021. godinu“, naveo je APR.
Finansijski gubitak smanjen je za 63,5 odsto, na 10 miliona dinara, a ostali prihodi su premašili ostale rashode za 1,2 milijarde dinara, što je za dve petine više nego prethodne godine.
Privredno društvo Rio Sava Exploration nalazi se na petom mestu na listi gubitaša, sa iskazanim neto gubitkom od 9,9 milijardi dinara, koji je umanjen za 13,6 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Poslovni prihodi iskazani u iznosu od 41 milion dinara ostvareni su po osnovu prefakturisanih troškova povezanim kompanijama, a poslovni rashodi iznose 9,99 milijardi dinara i manji su za 14,1 odsto.
„Negativan rezultat iz poslovnih aktivnosti imao je najznačajniji uticaj na ukupan rezultat, s obzirom da još uvek traje naučno, istraživačko-razvojna faza projekta u kojoj društvo ne ostvaruje prihode iz poslovanja, te je iskazan poslovni gubitak od 9,96 milijardi dinara. Za iznos negativnog neto rezultata uvećan je ukupan gubitak koji je na kraju 2022. godine generisan u visini od 45,5 milijardi dinara i veći je za 27,8 odsto u poređenju sa prethodnom godinom“, naveo je APR.
Kapital privrednog društva je, usled dodatnih uplata osnivača u iznosu od 11,8 milijardi dinara koje su evidentirane kao rezerve, povećan 3,5 puta i vredeo je 2,7 milijardi dinara.
Društvo je zapošljavalo 143 radnika, odnosno 20 više nego prethodne godine.
Tekst u celosti prenet sa sajta lista Danas.