Nedavna izjava premijerke Srbije Ane Brnabić da su imali informaciju da je planiran atentat na predsednika Srbije Aleksandra Vučića na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, ponovo je u žižu javnosti vratila pitanje ugroženosti prvog čoveka države. U proteklih nekoliko godina vlast i režimski tabloidi su nebrojano puta izveštavali o napadima na predsedniku bezbednost, međutim, nijedan od pomenutih slučajeva dosad nije dobio epilog.
29. okt. 20.2021.
Zaplena oružja u Jajincima, napad u Potočarima, navodi da je plaćeni ubica Čaba Der dobio zadatak da ukloni Vučića, zatim presretanje predsedničkog vozila na Topčiderskoj zvezdi samo su neki od navodnih pokušaja atentata koji su imali za cilj da ugroze sigurnost šefa države.
U svakoj, pa i u najmanje uređenoj zemlji na svetu, sumnja da je na predsednika države planiran ili pokušan atentat izazvala bi hitnu reakciju svih institucija i otkrivanja svih okolnosti ko je, zbog čega i po čijem nalogu želeo da ubije prvog čoveka države. U Srbiji, sa druge strane, stvari izgledaju sasvim drugačije.
„Velika zavera, državni udar, pokušaj atentat na predsednika Vučića“, godinama su delovi naslovnih strana provladinih medija, u kojima se na osnovu često izmišljenih činjenica plasiraju navodi o ugroženosti predsednika.
Poslednji u nizu takvih primera dogodio se pre samo nekoliko dana, kada je premijerka Srbije Ana Brnabić ponovila da je bilo planirano ubistvo predsednika Srbije na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu.
„Ceo narativ je bio takav. Mislim da su hteli da ga ubiju i pre, tokom i posle otvaranja spomenika Stefanu Nemanji, ali danas je, čini mi se, taj narativ razbijen. Mi ćemo nastaviti istragu i zaštićenih neće biti“, izjavila je Brnabić.
Tajming u kome je ponovo plasirana teza o ugroženosti predsednika savršeno se uklapa i u sve prethodne matrice, odnosno kada su pod budnim okom javnosti afere u koje je uključen i državni vrh.
Ovoga puta, stvari koje treba pokriti su svakako jeste sve veći broj zaraženih i preminulih od koronavirusa, nedostatak i nepoštovanje epidemioloških mera, poskupljenje osnovnih životnih namernica, afera „Jovanjica“ i „sklanjanje“ inspektora Slobodan Milenkovića i Dušana Mitića iz MUP, a koji su zaslužni za hapšenje Predraga Koluvije, a zatim i rejting opozicije u glavnom gradu.
Kada se sve to sagleda, ne čudi reakcija premijerke, i ponovno vraćanje na „sažvakanu“ temu, od koje ni prethodnih puta, makar zvanično, nije bilo ništa.
Tako su tabloidi mesecima unazad pisali o pokušaju likvidacije Vučića na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji. Ono što je bilo simptomatično jeste da se o tome govorilo u jeku hapšenja grupe Veljka Belivuka i ukazivanja na veze pomenutog kriminalnog klana sa državnim vrhom. Tablodii su do detaljima mesecima opisivali kako je navodno trebalo da se izvrši atentat, te da je u šteku stadiona Partizana nađen snajper koji je bio namenjen šefu države, ali i da su sve organizovale vođe jednog od dva kotorska kriminalna klana.
Na kraju, od svih plasiranih informacija o planovima za atentat na predsednika Srbije, nije bilo ništa, imajući u vidu da se u optužnici protiv Veljka Belivuka i pripadnika njegovog klana nijednim slovom ne pominje atentat niti da je bilo kakva istraga ikada pokrenuta.
Navodni pokušaji atentata na Vučića počeli su u vreme kada je bio premijer srpske Vlade, a prvi, i sa TV ekrana najozbiljniji, dogodio se u julu 2015. godine, kada je prisustvovao komemoraciji žrtava genocida u Srebrenici. Ko je i po čijem nalogu odgovoran za taj incident, i da li su to iscenirale službe bezbednosti, kako se to povremeno spekulisalo u javnosti, do danas je ostalo nejasno.
Sledeće godine dogodio se pokušaj atentata u Jajincima, kada je u blizini porodične kuće tada premijera Vučića otkriveni sanduci sa oružjem.
“Mi smo povezali neka lica sa nekim prostorima, neka lica sa nekim predmetima, neka lica smo povezali sa drugim licima koja su bila umešana u takva dela. Ali, kada bih vam rekao ko, šta, gde, kad i kako, ja bih ih upozorio šta znamo“, izjavio je tada desna ruka predsednika Srbije, ministar tada policije Nebojša Stefanović.
Istrage naravno nije bilo, a detaljnijih informacija o pronađenom oružju takođe.
Ni naredna godina nije prošla bez pokušaja atentata, pa se tako u 2017. godini izdvojio incident kada su trojica mladića u „bentliju“ udarili u automobil predsednika Vučića na Dedinju.
Režimski mediji i tog puta su izveštali u jedniom pravcu – reč je o napadu na predsednika.
Tokom 2019. godine pokušaj atentata na Vučića dogodio se 5. novembra 2019. godine, makar po tabloidima, kada se grupa građana okupila uoči gostovanja predsednika Srbije ispred RTS u nameri da mu postave nekoliko pitanja.
Provladini mediji to su ocenili kao „pripremanje linča Vučića ispred RTS“.
Sudeći prema pisanju tabloida, i plaćeni ubica Čaba Der, kome se sudi za nekoliko likvidacija u Srbiji i inostranstvu, imao je ponudu da ubije Vučića.
„Plaćeni ubica Čaba Der danas je policiji u Budimpešti otkrio da je dobio ponudu od dve različite kriminalne organizacije s naših prostora da ubije predsednika Aleksandra Vučića“, glasila je vest koju su svi režimski tabloidi preneli.
Ipak, BIRN je dva meseca kasnije otkrio da se navodni atentat na Vučića pominje u krivičnoj prijavi koju je Der napisao 25. avgusta 2020. U njoj Der piše kako je vođa barske kriminalne grupe Alan Kožar krajem 2018. godine od njega tražio da ubije Vučića i biznismena Milana Beka, ali da je on to odbio. U istoj prijavi Der piše da je imao saznanja da je jedan od vođa škaljarskoj klana Stevan Stamatović pripremao atentat na Vučića “što je i policija saznala”.
Ono što je izvesno jeste da su navodi o pokušajima atentata na Vučića uglavnom ostajali bez epiloga. Tu situaciju najbolje ilustruje činjenica da afera prisluškivanje predsednika, o kojoj se mesecima intenzivno izveštava, međutim nadležne institucije nisu preduzele nikakve konkretnije korake povodom toga.
Praktično, istraga stoji u mestu.
tekst je preuzet sa sajta nova.rs