RTS je odbio zahtev koji smo poslali ispred Niške inicijative u kome smo tražili finansijske podatke o ugovorima koje imaju sa nezavisnim produkcijama i drugim pravnim ili fizičkim licima gde smo tražili podatke o milionskoj potrošnji o kojoj se priča i piše u medijima.
RTS je odbio zahtev i pozvao se na “poslovnu tajnu”, i na taj način izigrao i zakon, ali i pravo javnosti koja im plaća pretplatu, da se zna na koji način i sa kim sklapa ugovore na koje troši nepoznatu količinu novca iz budžeta samog preduzeća.
Naravno, na ovu odluku smo se žalili Povereniku, ali nije za čuđenje ako Poverenik ne postupi u skladu sa zakonskim odredbama i vremenom koje je zakonski određeno za njegov rad, pa da ceo slučaj nalik na druge završi pred Upravnim sudom, što je u zadnje vreme sve češći slučaj.
Služba Poverenika radi slučajeve sa zakašnjenjem od oko dve godine, a sve usled zloupotrebe prava od strane nekih udruženja građana, koji čine preko 90% zahteva i žalbi ali i postupaka pred ovim državnim i nezavnim organom, kako se navodi u opisu službe Poverenika, mediji bivaju onemogućeni da ostvare prava na informaxije u interesu javnosti.
Podaci i dokumenta u koje smo imali uvid, govore da je od svih ukupnih žalbi pred Poverenikom za informacije od javnog značaja, manje od 3% žalbi registrovanih medija, dok ostali slučajevi su u najvećem procentu samo nekoliko organizacija i advokata koji se i ne bave javnim informisanjem.