Bila jednom jedna divna zemlja, sa plodnim njivama, zdravom vodom i srećnim ljudima. Nisu bili najbogatiji, ali su imali baš koliko im treba. Zdravlje na prvom mestu.
I onda su otkrili mineral na koji je oko bacila jedna velika i bogata kompanija zvana Rio Tinto. Velika i bogata ne zato što pare daje tamo gde kopa rudu, već zato što uzima bez kontrole i obzira prema lokalnom stanovništvu. Znamo dobro šta se desi kad Rio Tinto “nanjuši” dobru zaradu.
Naravno, Rio Tinto prvo napravi svoju ćerku kompaniju u toj zemlji, jer je to najbolji način da se sutra izbegne bilo kakva direktna odgovornost. Počnu da buše istražne bušotine i da polako pripremaju dogovor sa diktatorom i njegovom vladom. Onda krenu bajke kako njihov rudnik neće negativno uticati na prirodu, da će iskopavanje tog “čudesnog” minerala doneti nova radna mesta, rast plata, med i mleko ukratko.
Građani su bili zabrinuti, jer se baš u zoni rudnika nalaze najveće podzemne i nadzemne rezerve zdrave pijaće vode, tako da je Rio Tinto morao da napravi i korak više. Morao je da uloži dodatne pare i da kupi vlast u toj zemlji i da na taj način obezbedi više kopanja i manje kontrole. Još im se poklopila i akcija “Najbolja cena” koja je najverovatnije omogućila da jeftinije “kupe” podršku vlasti. I tako se i desilo.
Vlast je obilazila stanovnike, malo ubeđivala, malo pretila, i rudnik je počeo da radi, bez obzira što je lokalno stanovništvo optužilo Rio Tinto da truje zemlju i vodu i da će uništiti poljoprivrednu proizvodnju od koje živi skoro 800.000 stanovnika.
Četrdeset godina kasnije, zemljište oko rudnika je potpuno zatrovano, koncentracije štetnih materija su preko 50x povećane, a oni koji nisu umrli od kancerogenih oboljenja su se iselili sa tog područja.
Iselili su se i predsednik i njegova vlada, ali na mnogo bolje mesto – egzotična ostrva i poreske rajeve, zahvaljujući parama koje su “zaradili” lobiranjem za Rio Tinto.
E ako ste pomislili na Srbiju i predsednika Acu, niste bili u pravu. Ova priča je o Madagaskaru i njihovom rudniku kojim od otvaranja 1986. upravlja ćerka kompanija Rio Tinto, KIM Madagaskar Minerals, koja eksploatiše “čudesni” mineral Ilmenit. A može da bude i priča o Papua Nova Gvineja, i nihovom rudniku Panguna, kojim je od 1972. do 1989. upravljala ćerka kompanija Rio Tinto, Bounganivile Copper, i eksploatisala bakar. Dok nije buknuo građanski rat.
Sve ostalo je isto. Imamo predsednika Acu koji zadnjih par meseci iz sve snage radi na baterije Rio Tinto, deli obećanja (ludom radovanja), pravi palačinke i džem, sve, samo da ćerka kompanija Rio Tinto, Rio Sava krene u kopanje “čudesnog” minerala Jadarit. A šta će biti u narednim decenijama, to smo već videli na primerima Madagaskara i Papua Nove Gvineje.
Kaže stara izreka da pametni ljudi uče iz istorije i grešaka drugih ljudi, a da samo magarci prave iste greške jer naivno misle da će isti ljudi, ista kompanija i isti rudnik dati drugačiji rezultat u Srbiji.
Zato, ako podržavate rudnik i predsednika Acu, proverite u ogledalu da li su već počele da vam rastu magareće uši.
Jer ko ne uči iz istorije, postaje istorija. Mislite o tome. Dok još nije kasno.