Nacrt novog zakona o policiji protekle nedelje je otvorio brojne polemike, a mnogi sutručnjaci ocenili su ga kao udar na osnovna ljudska prava i slobode građana Srbije. Pored odredbi koje su se našle na udaru kritike stručne javnosti, našla se i ona koja definiše pojmove gde se pod otporom podrazumeva i pasivni otpor.
Ovo nije novina, jer je nenasilni otpor u postojećem Zakonu o policiji obuhvaćen Članom 110 koji govori o upotrebi fizičke snage, međutim, kako u nacrtu nije eksplicitno navedeno koja ovlašćenja policijski službenici mogu da upotrebe ovom prilikom, otvara se prostor za slobodno tumačenje. U praksi, ovo bi značilo da policijski službenik može da primeni bilo koje ovlašćenje na demonstrante koji mirno protestuju.
Danijela Nestorović, narodna poslanica iz poslaničke grupe „Moramo-Zajedno“, kaže za Danas da je razlika u zakonu koji je trenutno na snazi i nacrtu novog zakona, a koja se tiče otpora, u tome što prema postojećem zakonu policijski službenik može da primeni samo upotrebu fizičke snage, dok novi nacrt omogućava upotrebu svih policijskih ovlašćenja.
– Opasnost je u tome što su policijska ovlašćenja preširoko postavljena i daju slobodu tumačenju. U tom slučaju, kada postoji obaveza vođenja računa od strane policajca o srazmeri i efikasnosti, ko će kontrolisati da li je primena tih ovlašćenja bila adekvatna u slučaju pasivnog otpora, pita se Nestorović.
Na pitanje da li će tražiti izmenu ove alineje, narodna poslanica kaže da hoće jer je u suprotnosti sa ustavnim pravom na slobodno okupljanje građana.
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava pak kaže za naš list da ova definicija otpora postoji već jako dugo u našim propisima koji uređuju rad policije i da po njegovom mišljenju ona nije sporna, za razliku od mnogih drugih delova Nacrta.
Srđan Milivojević, narodni poslanik iz redova Demokratske stranke, ističe za Danas da je Nacrt zakona o policiji duboko protivustavan i da je većina njegovih odredbi u suprotnosti sa “teškom mukom dostignutim ljudskim pravima i građanskim slobodama”.
– Aleksandar Vučić je očigledno u paničnom strahu i kao svaki tiranin i diktator, pokušava da vlast sačuva represijom. Ako bi ovaj zakon bio izglasan u Skupštini Srbije, Aleksandar Vučić bi brutalnom represijom sprečio svaki opravdan bunt i pobunu protiv ove mafijaške vlasti. Pablo Eskobar je sanjao da ima državu kakvu pravi Aleksandar Vučić u kojoj policija čuva i brani mafiju, a ne Ustavom utvrđeni poredak, napominje Milivojević.
Prema njegovim rečima, na pokušaj pravljenja policijske države u srcu Evrope opozicione stranke moraju odgovoriti organizovanjem građanskih protesta i otporom samovolji diktatora.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku objašnjava da je uobičajeno da policija ima pravo da primenjuje svoja ovlašćenja u savladavanju otpora. Ipak, u nekim državama su različite vrste otpora bolje definisane u podzakonskim aktima i naspram toga je propisano koje vrste ovlašćenja policija treba da koristi kako bi se smanjila verovatnoća njihovog prekoračenja.
– Da li će doći do prekoračenja ovlašćenja zavisi od obuke policajaca, u kojoj meri policija, ali i druge kontrolne institucije takve slučajeve sankcionišu, te kakav je način upravljanja nad policijom i posebno u kojoj meri je ona zloupotrebljena od strane političkih vlasti. U Srbiji je u prethodnih nekoliko godina bilo očiglednih slučajeva prekoračenja policijskih ovlašćenja koji nisu sankcionisani, te u ovakvim političkim okolnostima, gde je vladajuća politička partija zarobila sve državne institucije, ne treba očekivati da bi se dodatnim zakonskim nijansiranjem vrsta otpora unapredila praksa primene policijskih ovlašćenja, zaključuje Petrović.
tekst preuzet sa sajta dnevnog lista Danas.