Novinarstvo u Nišu može se porediti samo po neefikasnosti po društvene pojave sa NGO sektorom, gde i “jedna i druga strana duge” u smislu finansiranja od strane stranog i domaćeg faktora, brine samo o sopstvenoj zadnjici i budžetima.
Novinarstvo u Nišu je zajedno sa stručnjacima i sa Departmana za komunikologiju i žurnalistiku, postalo društvo ćutologa, dok NGO sektor radi na tokene, gde se bave samo i jedino temama koje donose više miliona Eura nekolicini organizacija, za koje ni uža ni šira populacija u Nišu ne zna šta radi ni kojim temama se bavi.
Presuda za ubistvo Slavka Ćuruvije, pokazala je da državno kriminalni aparat iz vremena Slobe krvnika iz SPS-a, ne samo da nije demontiran, već nikad efikasniji pod ovom vlašću koja je ideani eksponent kriminalne države, koja je ustvari sve, samo nije država.
U Beogradu se organizuje protest ispred Apelacionog suda, u Nišu, malo je onih koji su bilo šta objavili. Režimski mediji u Nišu se prave mrtvi povodom ove vesti, na ponekom nazovi nezavisnom izašla vest, mahom da se “ubutaju u zadnjicu fonderima”, nikako zato što žive i rade bar malo slične stvari kao Ćuruvija. Čovek je streljan ispred zgrade u kojoj je živeo zbog zameranja režimu, od strane krvnika koji rade za državu i režim. Danas, niška stručna javnost sastavljena od kukavica mahom, ima mlitavu ili nikakvu reakciju na bilo šta, pa i na ovu stvar.
Fakulteti uče nove stručnjake, uče ih da budu robovi a ne slobodni građani, bez trunke kritičkog mišljenja, mediji pišu gluposti i bave se seckanjem vode za šotke, NGO sektor puni zadnjice milionima i pravi podkaste koje niko ne gleda i nikog ne brinu i ne diraju, što manje više isto rade i mediji.
Dobro je nama, jer očigledno su se bunili samo oni koje je država streljala, Slavka, Zorana, Dadu, Pantića… Izvinite, nismo vas vredni, jer nismo kap znoja prolili, kamoli nešto više za istu istinu za koju ste vi pali kao borci u mirnodopsko vreme.