Istraživanjem i upoređivanjem podataka o sredstvima koje je Niš izdvajao za sport u prethodnim godinama, ustanovili smo da smo najbogatiiji grad posle Beograda. Bogatiji smo i od Vojvodine koja ima 2.1 milion stanovnika. Evo kako i koliko.
Niš je u 2019. godini izdvojio za dotacije svim sportskim organizacijama oko 390 miliona dinara. Većnik za omladinu i sport Branislav Kačar, je u medijima i u nastupima to pravdao velikim uspesima niškog sporta. Iako Zakon o sportu, kao i gomila podzakonskih akata govori o tome šta su uspesi i koji su prioriteti za finansiranje, sebi su dozvoli čak i stručnjaci iz Sekretarijata za finansije da pravdaju ova davanja kao i metodologiju. Tako je Danijela Spasović koja vodi finansije grada u javnoj raspravi koja se održala prethodne godine, izjavila: “…dali smo toliko, a vidite kolike uspehe imamo u sportu”, ponavljajući reči našeg Većnika, koji “veća” bez poznavanja ijednog zakona ili akta.
Idealan rukovodilac, ako smatramo da je “Marfijev zakon” glavni zakon u Srbiji.
Kako stoje stvari u brojkama, pokazaćemo na Sportskom savezu Niša i AP Vojvodine, kao i u ukupnom budžetu za sport Niša i Vojvodine:
U 2019. godini:
- Niš – 390 miliona
- AP Vojvodina – 135 miliona
U 2020. godini:
- Niš – 400 miliona
- AP Vojvodina – 126 miliona
Teritorijalni savezi u Vojvodini i u Nišu izgledaju ovako po finansiranju u 2019. godini:
- Sportski savez Vojvodine – 11.95 miliona
- Sportski savez Niša – 13.4 miliona
Po ovim brojkama, ispada da Niš ima bolji i veći savez od Vojvodine, dok je činjenica da dajemo 3 puta više para za sport.
Trebalo bi da imamo ili 3 puta više klubova ili 3 puta više uspeha. Očigledno imamo samo 3 puta dublji džep.
Vojvodina nema enormne potrošače para koje finansira kao što ima Niš. Samo FK Radnički dobije 80 miliona svake godine. Nema ni kartele u određenim granama sporta. Jako puno klubova dobija sredstva, u ne tako velikim iznosima.
Sa druge strane prioriteti daju prednost programima koji su namenjeni deci i rekreativcima, iz očiglednih razloga.
AP Vojvodina ima 10 različitih segmenata u finansiranju, dok Niš ima 4 segmenta. Jako bitan deo finansiranja jeste da u Vojvodini osnovne škole i predškolske ustanove same apliciraju za sportske programe, jer očigledno ima stručnog kadra koji radi ozbiljno sa decom u školama i obdaništima. Ko i kako radi po školama u Nišu sa decom, znate i sami. Za ovu namenu AP Vojvodina je izdvojila 4.75 miliona u 2019. godini. Ukupno je 28 škola i ustanova učestvovalo u ovim programima i dobilo sredstva.
Da li Niš može nešto da nauči od ovoga i zašto NE?
Možda sasvim slučajno Sekretarijat za omladinu i sport nema nijednog profesora fizičkog u redovima zaposlenih. Ko još pita struku…?