Mali broj građana Niša se seća katastrofalne poplave iz 23. juna 1948. godine, koja je svojom neverovatnom silinom uspela da dobrano promeni izgled našeg grada, naročito tadašnjeg centra koji se udobno smestio duž Dušanove ulice.
Tada je grad izgradnjom nasipa i prenamenom leve obale od ušća Gabrovačke reke do železničkog mosta spustio svoj centar bliže Tvrđavi i naslonio ga nežno na Nišavu. Sa puno parkova, zelenila, drveća i mesta za odmor građana koji su polako popunili taj prostor, duž Bulevara Nemanjića.
I tako je bilo sve do ove nove poplave. Ne ne pričam o našoj Nišavi. Ona više nije pretnja, čak šta više, da može, jadnica bi od sramote postala ponornica, samo da ne gleda bruku i sramotu od (ne)rada na Tvrđavskom mostu i Trga Kralja Milana. Ovde se radi o drugačijoj poplavi. Poplavi neznanja, neodgovornosti i bahatosti, koja je dolaskom nove gradonačelnice na čelo stare vlasti dobila čak i svoje ime – Niš na vodi.
Kako će ta nova poplava promeniti Niš? Ako gledamo ovih zadnjih nekoliko meseci, biće to prava katastrofa. Izjava gradonačelnice da „postoje firme sa severa zemlje koje su zainteresovane za izgradnju naselja na priobalju reke“ zabrinjava da će se opet desiti neki nekontrolisani poremećaji koji će bitno uticati na naše živote u budućem periodu. Počelo je sa nepoštovanjem zakona, donošenjem odluka koje su isključivo u interesu privatnog biznisa (čitaj tajkuna), nastavilo se betonizacijom i asfaltiranjem svakog zelenog prostora koji im se našao na putu, da bi se sada crni oblaci nadvili i nad parkom koji se nalazi uz levu obalu Nišave, na delu između Toplane i ulice Pariske komune.
Zašto to tvrdim? Pa jednostavno. Postoji nešto što se zove istorija. I postoji izjava da pametni ljudi uče na tuđim greškama. Samo budala „uči“ na svojim. Pa evo malo istorije.
Prvo su prošle godine posečeni kedrovi da ne bi zaklanjali velelepni tržni centar sa jedne strane,i da bi neko iz grada poklonio čika Miškoviću parcelu 153/5 K.O. Niš, Ćele Kula, površine 5050 m2. Naravno, odmah su promenili i planske dokumente, i obećali da će zasaditi sto novih stabala na parkingu tržnog centra. Otvoren je tržni centar. Urađen je parking. Kako vam se sviđa tih 100 stabala na parkingu? Da li ste ih primetili?
Pa je deo između novog tržnog centra i Nišave „očišćen“ od svega što su građani Niša koristili za odmor i rekreaciju, uz obećanje da, možda pogađate, tu biti napravljen „noviji i lepši“ park. Sa novim spravama za vežbanje i sa novim mestima gde može da se sedne i odmori pored reke. I, kako vam se sviđa, da li ste ga primetili?
Onda je gradska vlast uvidela da je veoma bitno za glasače da se pored novih radnih mesta obećava i izgradnja novih parkova i sadnja drveća, pa su umesto koncertne dvorane odlučili da obećaju novi park. Kao što su nas 90-tih neki slični, a možda i isti ubeđivali da se mir postiže tako što se za njega ratuje, tako je vlast prvo posekla sve što je zeleno na toj površini, jer naravno, parkovi se prave tako što se seče drveće. I, kako vam se čini novi park? Da li ste ga primetili?
Naravno da svaki park mora da se i navodnjava, a kako drugačije navodnjavati sem napredno – napraviti fontanu. I obećala je ova vlast fontanu, i to u sred novog kružnog toka na Bulevaru Nemanjića. I, kako vam se sviđa nova fontana? Da li ste je primetili?
Ako ne vidite ništa od napred navedenog, ne sekirajte se, napraviće ova vlast nove bilborde, razvući će velike mušeme preko ruševina, sakriće sve ono što vi i onako ne želite da vidite.
A kad dođe katastrofalna poplava zvana Niš na vodi, nemojte da se pitate gde je Nojeva barka. Niko je neće napraviti umesto nas da bi naš grad spasio od ove poplave neznanja, neodgovornosti i bahatosti. Jer, ili ste Noje koji pravi barku, ili ste noj koji zabija glavu u zemlju (u tržni centar u ovom slučaju).
Mislite o tome. Sve je stvar izbora. Jer pametniji više ne sme da popušta.
Autor teksta je Inženjer Danijel Dašić, građanin nepokorni