Južne vesti, nekada medij koji se bavio bitnim temama, poznat u našem delu Srbije, od osnivanja sajta Niške inicijative sa istraživačkom temom korupcije u Niškoj Banji zbog koje su godinu dana kasnije uhapšena četiri lica, odnosio se zajedno sa svojim novinarima i urednicima prema nama na krajnje neprimeren i sujetan način. Tadašnji samo novinar, sad urednik, Milan Zirojević, na samom otvaranju sajta u Media centru, umesto teme, prisutne je pitao za temu “bojkota” koji je tada plasirao deo opozicije iz “Đilasovog krila”.
Od početka sa podsmevanjem i pogrdnim komentarima, a u zadnje vreme su išli dalje, i zbog toga što nisu trpeli nikakvu kritiku, kojoj mediji podležu, koriste svoju čitanost da plasiraju pljuvačku kampanju i volju određene grupacije da ostavljaju pogrdne komentare na njihovom sajtu.
Pljuvački tekst zamaskiran kao lični stav
Tako je Srđana Nonića i rad Niške inijative uredništvo vređalo još početkom 2020. godine, koristeći tekst pod naslovom “Zvezdan Nonić“, gde je poredilo Nonića i Zvezdana Milovanovića, tadašnjeg poverenika SNS-a, u vreme dok je Niška inicijativa bila opoziciona odbornička grupa u lokalnom parlamentu Niša.
Evo komentara novinara i urednika posle otvaranja sajta 2019. godine, da vidi javnost kako se odnose prema drugima čim se otvori sajt:
Samo u današnjem danu, večito ugroženi i uvek u ulozi žrtve, novinari Južnih vesti su se našli ugroženim od stava na Facebook-u, pa su u žurbi zaboravili da ne obeleže fotografije kako treba, nego još uvek stoje brojevi na slikama, pokazujući da skupljaju sve postove, jer nemaju šta drugo pametno da rade, sem projekta “ugroženi smo”.
U naslovu gde su objavili rezultate konkursa za medije u Nišu za 2025. godinu, iako smo javno objavili da smo dobili 590.000 dinara od deljenih 54 miliona, u naslovu “Radomirović ispao, Nonić upao”, stavili rame uz rame mali medij koji do ove godine nije imao nikakve finansije i sve godine sve radio bez dinara nadoknade, uz SNS projekat koji je uzimao 60% ukupnog novca sa konkursa.
I ovde je ustvari idealana primer kako pljuvačkim naslovom dovedu čitaoce u emotivno stanje mržnje. Do sada nismo videli veće majstore za ovakvo pravljenje naslova, a sve u svrhu da izazovu pljuvačinu. Svaka čast.
Južne vesti se više ne javljaju na konkurs za medije u Nišu, jer imaju dovoljno sredstava od drugih izvora, dok su saopštenju priznaju da ih ima duplo manje. Pored dva departmana, Komunikologije i Žurnalistike, kao i velikog budžeta, i dalje nemaju mnogo novinara, pa treba da se pitaju kako je novinarstvo koje brane kao zadnji bastion istog došlo do ovog stanja. Citat sa sajta i teksta saopštenja:
Duplo nas je manje u redakciji nego pre samo 5 godina, ali ostajemo i ostaćemo dosledni – kritičkom izveštavanju i borbi za javni interes i dobrobit društva.
Firma koja je vlasnik Južnih vesti inkasira 75 miliona dinara godišnje, a finansijeri su im razni međunarodni fonderi.
Sa druge strane, poodaci iz APR-a, govore da su se Južne vesti finansirale milionima sa konkursa lokalnih samouprava u okruženju grada Niša, kao i od konkursa Ministarstva informisanja, ali iz nepoznatih razloga su prestali, da bi u Nišu glumili “poštenjačine” jer im je jedino to i ostalo, da ih građani vide kao “Isusa i mučenika u novinarstvu”.
Na sajtu Južnih vesti, čak i piše da se Južne vesti aktivnosti realizuju zahvaljujući entuzijazmu. To je primer dodvoravanja čitaocima, gde pokušavaju da pokažu da ne rade čak ni za platu.
Južne vesti – malo od entuzijazma se izdržavaju ali poduži je spisak fondera dok pljuju ostale koji rade za platu, učestvuju na konkursima
U jednom od procesa pred Savetom za štampu, sadašnji urednik Milan Zirojević, nazvao je Nišku inicijativu “paramedijskim i parapolitičkim glasilom”.
NUNS i ostala udruženja, na današnjem sastanku “radne grupa za zaštitu novinara” u toku izlaganja jedne koleginicice koja se oseća targetirano ponašanjem novinarke Tamare Radovanović i tesktovima, slikanjima van radnog mesta i u slobodno vreme, doživela je napade i nerazumevanje od strane pristunih, što je bilo više nego sramotno. Čak su i prisutni bez poznavanja kompletne situacije krenuli sa preventivnim napadima na koleginicu, držeći joj pridike o kodeksu i sl, iako to nije ni bila tema. Ovim branjenjem “svetih krava” u novinarstvu su pokazali da su Južne vesti nedodirljive i da im je sve dozvoljeno, kao i su nepogrešive.
Kad smo kod sekundarne viktimizacije, eto vam primera. U narednom periodu uradićemo intervju sa koleginicom, ali ćemo i da pitamo sve novinare Južnih vesti uživo o svemu. Nadamo se da kamera koja snima neće da ih povredi, mada, male su šanse da neće.
Po objavi na samom saopštenju u kome osuđuju kritičke stavove Nonića na sopstvenom profilu, po brojevima na postovima i komentrima, vidi se da se Južne vesti bave ličnim stavovima Srđana Nonića sakupljajući iste i numerišući ih, osećajući da stavovi po Facebook-u mogu da posluže da se glume žrtve još bolje. Nisu se čak setili ni da preimenuju slike kako valja od brzine da saopšte nov tekst o njima koji su ugroženi.
I da vam saopštimo na kraju, svi imaju slično mišljenje o vama, ali vas tolerišu jer ste vidljivi i jedni od retkih koji prenose opoziciju. I svi slično misle o vama. Sa obe strane duge.
Južne vesti uvek imaju svoje miljenike u politici čije stavove i tesktova objavljuju češće, ali nikako nije pametno da im ikad daš bilo koju kritiku, jer odmah ispadaš iz igre. Tako se ustvari svrstavaju u neobjektivne medije, jer neke događaje i aktere jednostavno ignorišu.
Južne vesti su i tužene zbog kršenja autorskih prava od strane urednika Niške inicijative, pa se njihov animozitet i gluma žrtve posle dobijanja tužbe povećao.
Južne vesti su posle više pokušaja odbile da uklone nekoliko autorskih tesktova Srđana Nonića koji još uvek stoje na njihovom sajtu. Apelujemo javno da obzirom da ste ugroženi od strane Nonića, da iste teksove uklonite, jer ko zna kakav opasnost vreba u njima po vas.
I da, ovo je stav redakcije, koju čine osobe koje nisu plaćene, a većina nije poznata javnosti.
Kritika na ponašanje novinarke koja je svojim ponašanjem sebe dovela u opasnost nije nikako pravdanje nasilja. Okupljeni na toj lokaciji su jasno bili ljudi čije je ponašanje bilo za svaku osudu. Ne znači da treba da se dovodimo u opasnost zbog toga, a posle pišemo saopšenja o ugroženosti.
