Reditelj Goran Marković je izjavio da “umetnicima uvek smeta autoritarna država, oni su u takvim okolnostima po pravilu subverzivni”.
„Ne možete se baviti umetnošću, a podržavati tiranina. To mogu samo moralne splačine. Ali to će ih koštati, bili oni čak i veoma nadareni. Jer se ravnoteža, koja se kasnije uspostavlja, uvek završava polaganjem isipita iz etike“, rekao je Marković za nedeljnik Vreme.
On je rekao da najvažnijim događajem godine smatra „spontano buđenje ekološke svesti u našem narodu“.
“Celog života gledam prljave reke, divlje deponije i težak nemar oko sebe, ali sada se spontano dogodila promena. Ljudi su počeli da shvataju koliko je sredina u kojoj žive važna. Polako nam dolazi u glavu da je važnije kako živimo nego šta sve imamo. I da smo svi u tome”, ocenio je Marković.
Kako je naveo, “ta ideja je bolja od svake idelologije jer se samo od sebe rodila nametnula”.
“Ko je najbolji predstavnik toga? Ne znam, čini mi se da bi bilo nepravedno da se sve svede na jedno ime”, kazao je Marković.
“Političari su običan servis, kao šefovi sale po restoranima”
“Ako ova vlast padne, odmah treba napadati sledeću i ako ta sledeća uspe da učini nešto dobro – izdržaće”, ocenio je reditelj Goran Marković i poručio da politčari treba da shvate da su običan servis, nešto kao šefovi sale po restoranima.
“Njihova dužnost je da organizuju gde će ko da sedi, koji konobar će da služi, da preporuče specijalitet kuće i da to na kraju naplate. Ništa više. Moj utisak je, međutim, da oni razmišljaju samo ovome poslednjem”, ocenio je Marković.
Na pitanje da li je moguće govoriti o stvarnosti ovih prostora, a da se ne dotaknu devedesete i krvavi raspad zemlje, da li je to želeo da učini filmom, koji bi se bavio alter-egom ratnog zločinca Radovana Karadžića, Marković je rekao da nema drugog načina da na to pitanje odgovori, osim filmom.
Moj poslednji pokušaj je, nažalost propao. Braniteljka murala Jelena Trivan je uspela u tome da me spreči. Žao mi je što su tom prilikom, valjda da se ne bi primetilo šta je njen pravi cilj, oštećena i dvojica sjajnih kolega Želimir Žilnik i Srđan Dragojević, ukazao je Marković.
Njen dron nije bio dovoljno precizan, ocenio je on, pa je rešila da uništi sve oko mene, uključujući i Filmski centar Srbije.
Marković je ocenio da je spomenik Stefanu Nemanji “spoljni oblik Vučićeve zamisli o sebi”, kao i “nesrećni Beograd na vodi”.
Podiže sebi spomenik. Čiji je izgled krajnje sumnjiv, kao i ktitorov ukus, rekao je on.
Marković je podsetio da je sedam godina pisao kolumnu u Politici, a onda je jednog dana u tim novinama osvanuo “zverski napad na njega”.
Po ko zna koji put sam nazvan izdajnikom i anti-Srbinom, rekao je Marković i naglasio da se to događa i danas u Skupštini Srbije i da mu njegovo “nedovoljno čisto srpstvo spočitava čovek koji se preziva Atlagić”.
Da nije glupo, bilo bi smešno, ali nije smešno, jer je sasvim idiotsko, konstatovao je Marković.