Koji je cilj izlaska na nameštene izbore, koje opozicija ne može da dobije? Naravno, opozicioni prvaci će dobiti dobro plaćene odborničke mandate, ali ni na koji način neće moći da utiču na živote građana. Promena vlasti u Srbiji, ali i u Nišu, nije moguća bez dramatičnog poboljšanja izbornih uslova.
Jedini način da se dođe do pomenutog poboljšanja jeste bojkot, kojim bi se obesmislili aktuelni izbori, delegitimisao naprednjački režim i stvorio pritisak za raspisivanje novih – poštenih izbora. Sa te strane, izlazak na aktuelne izbore nije borba, već kolaboracija sa režimom. Naravno, važno je i ko poziva na bojkot aktuelnih izbora.
Opozicija je optuživala režim da je pokrao republičke, pokrajinske i beogradske izbore, održane 17. decembra prošle godine. Umesto da vrati poslaničke mandate, time delegitimiše izborni proces i traži da se ponove svi pokradeni izbori, opozicija je odlučila da zadrži poslaničke mandate sa pokradenih izbora, prihvati rezultate republičkih i pokrajinskih izbora i traži da se ponove samo beogradski. Najzad, shvativši da se izborni uslovi nisu poboljšali, deo opozicije je odlučio da bojkotuje beogradske izbore, ali ne nužno i ostale lokalne izbore, koji će se održati širom Srbije 2. juna tekuće godine.
Naravno, parcijalni bojkot na osnovu ličnih afiniteta je krajnje neprincipijalan i zbunjujuć za opozicionu javnost. Opozicioni političari koji insistiraju na izlasku na aktuelne izbore su dužni da nam kažu kakav rezultat bi opravdao izlazak na ovakve izbore i obećaju ostavke u slučaju da do takvog rezultata ne dođe. Naravno, tako nešto se svakako neće desiti i lideri će za loš rezultat okriviti loše izborne uslove. Lideri opozicionih stranaka koje izlaze na izbore su svesni da će na njima biti poraženi.
Takođe, svesni da će svojim učešćem dati legitimitet naprednjačkom režimu. Shodno tome, nužno je postaviti pitanje zašto to čine.
Dragan Stojadinović, politikolog