Profesor na Univerzitetu Karnegi Melon u Pitsburgu u SAD Aleksandar Kavčić rekao je u Novom danu da “Ustav kaže da je obrazovanje besplatno, zakon kaže da udžbenik nije obavezan, već je pomoćno nastavno sredstvo”. “Nastavnik je dužan da predaje po planu i programu, a ne po udžbeniku, nema nikakvo pravo da diskriminiše đake koji nemaju udžbenik, ne sme ni da kažnjava učenika zbog nedonošenja udžbenika na čas”, kaže on.
Prema njegovim rečima, „sada je to već u fazi stalne proizvodnje“.
„Ima nekoliko udžbenika koji su u procesu odobravanja u ministarstvu, u roku od sledeće godine imaćemo celu osnovnu školu pokrivenu, sada imamo gotovo tri razreda pokrivena, biće bukvalno sve, svaki razred, negde i po dva različita udžbenika, tako da će moći da se bira“, kaže on.
Srbija je, dodaje on, retka zemlja u kojoj udžbenici još nisu besplatni.
“Na udžbeniku radi pet do 10 profesionalaca, to su ljudi autori, recenzenti, lektori, urednici likovni, prelamači, oni primaju plate za to, neki rade honorarno. U proseku udžbenik da bi bio gotov košta oko 10.000 evra, to je cena svuda ista, to se jednostavno zna”, kaže Kavčić.
Shvatio je, kaže, da nam je obrazovanje u krizi.
“Zaista je u krizi. Ja poštujem sudiju Majića koji je pre neki dan izjavio da je pravosuđe rak rana, jeste, slažem se s time, ali to kad se promeni, onda će moći da se odmah vide rezultati, a u obrazovnom sistemu tek 30 godina kasnije. Ako mi svojoj deci šaljemo poruku da se znanje plaća, to nije dobra poruka. Nije u Americi sve samo privatno, državne škole funkcionišu dobro. Osnovno ljudsko pravo je pravo na besplatno obrazovanje”, kaže Kavčić.
I novi zakon je, dodaje Kavčić, napisan tako da bude maglovito napisan.
“Roditelji imaju izbor, roditelj je taj koji u srpskom obrazovnom sistemu mora da se uhvati za svoj novčanik i da plati udžbenik. Ustav kaže da je obrazovanje besplatno, zakon kaže da udžbenik nije obavezan, već je pomoćno nastavno sredstvo. Nastavnik je dužan da predaje po planu i programu, a ne po udžbeniku, nema nikakvo pravo da diskriminiše đake koji nemaju udžbenik, ne sme ni da kažnjava učenika zbog nedonošenja udžbenika na čas”, kaže on.
Dodaje da roditelji, ako se udruže, imaju sva prava da nabave udžbenik koji oni žele.
“Naša težnja nije monopolizacija, upravo zato što nudimo nekoliko udžbenika za isti predmet, isti razred, gledamo da ih stavimo na istu platformu, ali to je više izdavača. Želimo da pokažemo da nema nikakve namere da se tu profitira. Ja sam svojim novcem finansirao fondaciju, imamo jednog sponzora, firmu Mona fashion, oni su finansirali jedan udžbenik. Postoje i manje firme koje su voljne da budu sponzori štampe – kafana Pavle Korčagin, ili Dućan iz Lazarevca…”, kaže Kavčić.
Krovni zakon je, kaže, Ustav Republike Srbije, koji kaže da je “obrazovanje besplatno i obavezno”, bar što se osnovne škole tiče.
“Potrebno je samo ljudi da shvate šta je njihova moć i gotovo, nemojmo dozvoljavati da se na našoj deci profitira. Ovo je osnovno ljudsko pravo na obrazovanje, kao što imate pravo na čist vazduh i vodu. Zamislite da vi kao roditelj svom detetu naplaćujete znanje. Nisam ja protiv privatnog biznisa, daleko od toga, ali ne u ovoj sferi. Dva dinara po stranici je dovoljno da zaradi i štamparija i izdavač, a udžbenici koštaju i 10 dinara po stranici”, kaže on.
Ističe da “od ministarstva ne očekuje ništa”.
“Da hoće nešto da uradi, ono bi već nešto uradilo. Mi danas imamo sveopšte srozavanje obrazovnog sistema, mi tolerišemo kao društvo plagijatore, prepisivače. Nije kriv samo onaj ko je prepisivao i kupio diplomu, kriv je i onaj ko ga je zaposlio i onaj ko radi s njim u tom istom kolektivu”, kaže, dodajući da “u Vladi Srbije rade prepisivači”.