Poligraf nije nikakvo dokazno sredstvo na sudu. Eventualno može da usmeri policiju u prikupljanju novih dokaza. Međutim, tokom vladavine režima Aleksandra Vučića u javnosti je kreirana takva atmosfera, kojoj umnogome doprinose predsednik Srbije i njegovi saradnici, da je svako ko odbije detektor laži – automatski kriv.
Prema mišljenju naših sagovornika, to je nedopustivo jer se osumnjičeni automatski označavaju kao krivci, krši se pretpostavka nevinosti i utiče na dalji tok istrage.
Takođe, kroz primere iz nedavne prošlosti vidimo da se rezultati detektora laži u političkim krugovima na vlasti priznaju u onolikoj meri u kojoj im rezultati testa odgovaraju. Ukoliko, na primer, Milan Radoičić prođe poligraf na kome tvrdi da nema veze sa ubistvom Olivera Ivanovića, istraga se u njegovom slučaju momentalno obustavlja.
Ali kada je osuđeni narkodiler Darko Šarić 2014. godine optužio načelnika Uprave kriminalističke policije Rodoljuba Milovića da je uzeo mito, i prošao poligraf, Milović je bio smenjen. Iako je i sam Milović prošao poligraf, odgovarajući na pitanja na istu temu.
Bivši načelnik UBPOK-a Boro Banjac kaže za Danas da je u javnom mnjenju kreirano mišljenje da ako neko odbije poligraf – taj je automatski kriv, „što je nedopustivo“.
– Imam utisak da se sa poligrafom igraju. Ne znam kako smo došli do toga da ako neko odbije poligraf, taj je automatski ubica, saučesnik u pokušaju ubistva, planiranju… To je prosto neverovatno. Dok sam radio u policiji, kada pozovemo nekog osumnjičenog za krivično delo, ponudimo mu poligraf. Hoću – neću. To je na dobrovoljnoj bazi, i nikakvog uticaja ne bi trebalo da ima na dalji tok istrage – ukazuje naš sagovornik.
Banjac dodaje da rezultati testiranja na detektoru laži zavise koliko od osobe koja se testira, toliko i od poligrafiste.
– To mora da bude čovek koji je stručan, psiholog, pedagog, koji može da proceni ličnost i da postavi odgovarajuća pitanja koja bi dovela do relevantnih odgovora i rezultata. Poligraf nikada nije bio dokaz na sudu, niti će biti. Njegovi rezultati mogu biti samo indicija da li osoba ima veze sa slučajem, i da eventualno usmeri policiju na traženje dodatnih dokaza – ističe Banjac.
Profesor prava Bojan Pajtić takođe naglašava da poligraf nije dokaz na sudu, već samo služi da se dođe do određenih indicija ili da se izvrši pritisak na osumnjičenog.
– Vladajuća struktura insistira na njemu zato što su preuzeli ulogu i tužilaštva i suda. Poligraf im služi da u svojim medijima nekog „osude“, ili ga „oslobode krivice“, iako često nema realnog osnova za tako nešto. Kod njih je sve spin i marketing. Pokušavaju čak i krivičnopravne procedure da izmeste u domen „jeftinog trika“. Bitno je da su poslali željenu poruku biračima, a pravna država ionako više ne stanuje ovde – zaključuje Pajtić.
I advokat Jovica Todorović ukazuje za Danas da poligraf nije dokaz o istinitosti ili neistinitosti iskaza koji je dat uz korišćenje tog uređaja, te da za sudski postupak nema nikakav značaj.
– Mnoge policije koriste poligrafsko testiranje samo radi usmeravanja svog rada u otkrivanju krivičnih dela i učinilaca i prikupljanju dokaza. Taj metod ne koriste ni organi istražnog postupka, kada se prikupi dovoljno relevantnih dokaza za osnovanu sumnju. Zato je poligrafsko ispitivanje u policiji dobrovoljno, odnosno bez saglasnosti se niko ne može podvrgnuti takvom ispitivanju – ističe Todorović.
On dodaje da je poligraf u našoj javnosti učinio popularnim Aleksandar Vučić, „a slepo ga sledeći, i njegovi sledbenici počinju da se pozivaju na poligraf, kao sredstvo utvrđivanja apsolutne istine, odnosno laži“.
– Iako bez dana radnog iskustva na pravnim poslovima, budući da je sa odličnim uspehom savladao program studija na Pravnom fakultetu, isključeno je da Aleksandar Vučić ne zna da je poligraf apsolutno nepodobno sredstvo da se pouzdano utvrdi da li neko laže ili govori istinu, a posebno da poligrafsko ispitivanje nema nikakvu dokaznu snagu na sudu. On i njegovi sledbenici se pozivaju na poligraf, iz istog razloga iz koga se ljudi zaklinju „Majke mi!“, „Očiju mi!“, „Života mi!“. Drugim rečima, veruj mi na reč, pa ti drugi dokazi i neće biti potrebni – zaključuje Todorović.
Na tome da je poligraf ključni dokaz u istrazi godinama insistira upravo Aleksandar Vučić koji se više puta javno nudio da se podvrgne testiranju. To je uradio 2015. kako bi dokazao da se nikad nije sreo sa bivšim direktorom dnevnog lista Kurir. Prošao je detektor laži i na slučaj je stavljena tačka.
„Ja priznajem poligraf, to priznaje najveći broj službi na svetu. Poligraf je nemoguće namestiti, zato sa sigurnošću govorim i o drugim slučajevima. Za razliku od njih ja sam spreman da idem na poligraf“, rekao je Vučić ranije, a tog stava se drži i danas.
On se i slučaju Jovanjice ponudio da ide na poligraf zajedno sa bratom Andrejom ali ih, kako je rekao, niko nije pozvao. I tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović ponudio se da ide na poligraf, ali ni on nije pozvan. Umesto njih, saslušani su policajci koji su uhapsili Predraga Kuluviju, vlasnika plantaže Jovanjica.
Načelnik odeljenja za borbu protiv narkotika beogradske policije Slobodan Milenković i šef operative Dušan Mitić su dva puta prošli poligraf, ali je Vučić u njihovom slučaju izrazio sumnju u čudesnu spravu koja ne može da pogreši.
„Pokušavaju dva dana da prave od dvojice policajaca heroje. Videćemo šta su oni govorili istinu, a šta nisu, na stvarnom poligrafskom ispitivanju i sa stvarnim poligrafskim pitanjima, iako to nije dovoljno dokazno sredstvo za bilo šta“, rekao je Vučić, kome rezultati poligrafa u slučaju Jovanjice nisu odgovarali.
Todorović: Poligraf umesto dokazivanja kriminala
“– Razlog insistiranja vladajućih struktura na poligrafu jeste da se izbegne dokazivanje kriminala zakonom propisanim dokaznim sredstvima i u zakonom propisanom postupku. A, istovremeno, da se na publiku ostavi utisak kako se govori istina – kaže Jovica Todorović.”
Tekst preuzet sa sajta lista Danas.