Da bismo shvatili suštinu problema moramo najpre da razložimo činjenice o tome ko nam je prodao ideju bojkota zarad svojih ličnih interesa.
Ideju bojkota zarad svojih ličnih interesa prodali su nam Dragan Đilas, Borko Stefanović, Vuk Jeremić i Boško Obradović.
Da li svi znamo ko su oni? Ja lično znam.
Da li su vama politički oni ok? Ukoliko jesu, i ukoliko mislite da njima u Beogradu možete da se žalite kad iskrsne neki lokalni problem u Nišu ili negde drugde u Srbiji, onda je to u redu.
Šta je još zabluda? Priča o nekim privilegijama kad si u lokalnom parlamentu pada u vodu, jer odbornik ima paušal od 15 000 dinara, a ako si opozicija dobiješ pride gomilu problema ukoliko ispunjavaš svoju osnovnu ulogu kritičara vlasti.
Poslanik u republičkom parlamentu ima platu i zasniva radni odnos ukoliko to želi, a pritom prima oko 75 000 dinara.
Preko toga su mu pokriveni svi troškovi koje ima, dok jede šniclu za 12,99 dinara i pije viski za 16,50 dinara u skupštinskom restoranu.
Bojkot radi bojkota
A šta smo tačno čuli od njih i kako se to preliva kao život u lokalnu zajednicu, evo kako sam ja to čuo i kako zamišljam:
Bojkot, bojkot, bojkot… i tako u nedogled, samo prazne priče i lepljenje nekoliko nalepnica na nekoliko znakova pored puta.
A mi zbog besa na sistem i političare progutasmo ovu floskulu.
Evo kako će lepo svi koji hoće, u nedostatku sutrašnjih opozicionara da bojkotuju:
- Rupa u asfaltu koja vam razbije točak na kolima, lepo je bojkotujete i ignorišete.
- Kad dete ne možete da upišete u obdanište, vi lepo bojkotujte obdanište.
- Kad vam je skupo grejanje a možda i loše, vi bojkotujte grejanje.
- Kad vam otmu još nešto iz grada kao Aerodrom, vi lepo žalite se Svetom Petru, ukoliko i on nije u bojkotu.
- Kad nađete dokaze o kriminalnim radnjama vlasti i nameštanju tendera i javnih nabavki, vi bojkotujte te informacije i njihovu odgovornost oko toga, tako ćete ih nasamariti.
- Kad vam je loš javni prevoz u Nišu, vi lepo bojkotujte isti i idite pešaka, kolima ili biciklom gde treba (ovo za prevoz i bajs nije loša ideja).
Vi lepo kad imate neki problem sa bilo kojom institucijom koja vrši bilo koju nepravdu, vi lepo bojkotujte i instituciju i problem.
Bojkotujte plaćanje poreza, pošto je skupo gorivo vi bojkotujte kupovinu goriva.
Bojkotujte zagušljive kafiće, skupe cigare, bojkotujte da plaćate letovanja…
Bojlotujte internet i mobilnu telefoniju, eto prilike da se vratimo prirodi i sportu.
Bojkotujte posao, deci školu, kupovinu cipela i torbi. Ma sve!
Bojkutujemo izbore, bojkotujte medije. Bojkotujte pretplatu za RTS (i RTV ujedno).
Ne znam kako će sve to u praksi da izgleda i kako će dati rezultate, ali hej, princip je princip!
Bojkot i tačka! Neko rekao, mi prihvatili, usadili u glave i gotovo! Nema nazad, levo ili desno!
Nema veze što sve zvuči pomalo neinteligentno i potpuno nepraktično, bez razrade u nekoliko koraka dalje, ali opet, princip je princip! Uostalom, videli smo toliko protesta i akcija onih koji zagovaraju ovaj fenomen, toliko da se zemlja zatresla od bojkota i protesta!
Pih! I posle kažu da su Srbi nerazumni! Sram ih bilo!
Sva sreća pa će oni koji zagovaraju bojkot da budu pravi revolucionari, pa da ruše vlast revolucijom, pa su nam objasnili šta bar jedan dan posle bojkota.
Ali video sam onomad, bile nalepnice na znakovima pokraj puta. Strava!!!
A svi znamo da revoluciju izvode bogati političari koji plivaju u milionima, u luksuzu.
Istorija je puna tih primera, zar ne? Gorepomenuti će organizovati protest u Nišu, brinuti o Nišlijama kad treba? Znamo kako svi oni iz centrala misle o nama, zar ne?
Ma šalim se ja. Nećemo da im damo novih četiri godine vlasti! Zato bojkot… ili ipak ne?
Ne daj bože da se razmisli uzročno-posledično.
Za svo ovo vreme otkad je lansiran “Bojkot” ja nisam uspeo da čujem jedan jedini plan šta i kako posle bojkota, niti jedan plan vaninstitucijalne borbe.
Da ne pominjem način kako ćemo da smenimo ovu vlast, da je pobedimo… Moguće da ja ne shvatam, ali bih voleo da mi se konačno objasni.
Znam samo da smo već imali “Bojkot” 1996 godine. Zbog toga smo imali 1999. i ratove crveno-crne vlasti koja i sada vlada.
Inače, Milošević nije pao 2000. godine bez razloga, pao je jer je ’96. izgubio mnogo gradova i opština, pa je 2000. došla kao posledica.
I opet, ne daj Bože da se uključi mozak i malo razmisli o svemu pragmatično.
Samo plitko i emotivno udri! Bojkot!
Vote Quimby!