Grad Niš.
Milić dr… partijska simfonija. Kraticom u raj nikad stić… Pa, ipak, mnogi se nadaju da je to moguće, uglavnom preko politike koja otvara prečice čak i kada se njeni predstavnici zaklinju da se politikom nikada ne bi bavili, jer prljav je to posao. Zbog toga se radije drže struke, medicinske ili književne, koju stavljaju iznad kurvinskog zanata, kao što je Mlađan Dinkić svojevremeno propovedao Stručnost iznad politike! Uistinu, retko se ko u ovoj zemlji bavi politikom, čak i kada je ovlašćen da se njome bavi, odnosno kada je za taj posao izglasan na izborima.
Poslednji čovek koji se u Srbiji otvoreno bavio politikom bio je Zoran Đinđić – zbog čega je streljan pred zgradom republičke vlade. Pisci su isto tako alergični na politiku, čak i kada su upregnuti u njena kola. Zapravo, rado bi se okoristili, ali tako da ostanu nevini. Na primer, tako što godinama uživaju u blagodetima političkog nameštenja glavnog urednika Redakcije za kulturu RTS-a, poput Vladimira Kecmanovića koji na Javnom medijskom servisu čitavu deceniju cenzuriše kulturnu realnost u Srbiji, plasirajući partijski podobnu, patriotsko-nemanjićku kulturu. Isto tako, njegov kolega Dejan Stojiljković, glavni SNS kulturtreger u Nišu, godinama podržava vlast ćutanjem i otvorenom saradnjom, deklarišući se kao književni rabotnik i soldat undergrounda.
Kao takvi, obojica su u zimu 2020. vojevali protiv NIN-ove nagrade pod komandom Gorana Vesića i ministra Vladana Vukosavljevića. Bilo pa prošlo.
U godini koja je za nama, ipak, Stojiljković je pokazao prve proplamsaje svesti kao refleks lukrativnog instinkta, koji mu je sugerisao da je krajnje vreme da se beži sa naprednjačkog splava Meduze i ukrca se u čamčić dr Dragana Milića, koji tog 30. maja, tri dana pre lokalnih izbora, nije ni nalikovao na stranku ili partiju. Da jeste, Stojiljković mu nikada ne bi dao otvorenu podršku, jer se gnuša politike i nikada ne bi radio za autoritarnu vlast, niti bi promovisao svoj porod od tmine na cenzurisanom RTS-u, niti bi, daleko bilo, pisao prigodne tekstove za naprednjačke svetkovine. A jedna takva bila je velika fešta obeležavanja jubileja Milanskog edikta. Zgodan trenutak za promociju naprednjačkog hristoljublja preko koruptivnih radnji. Naime, Organizacioni odbor za proslavu jubileja, sa Radoslavom Pavlovićem na čelu, odvojio je 3 miliona eura za ovu manifestaciju, od čega je 200 hiljada eura izdvojeno za postavku Stojiljkovićeve predstave u Narodnom pozorištu Niš. Protiv neracionalnog trošenja para na fantomski projekat ustao je tada niški pisac Zoran Ćirić Magični, podnevši ostavku na članstvo u Upravnom odboru Narodnog pozorišta.
To, međutim, nije uticalo na dalji tok događaja. Predstavu Konstantin: znamenje anđela režirao je Jug Radivojević i ona je izvedena 27. februara 2013. u Nišu, ali samo za probranu publiku – predsednika Tomislava Nikolića, ženu mu Dragicu, Laleta Pavlovića, ministra kulture Bratislava Petkovića, tadašnjeg gradonačelnika niša Zorana Perišića i ostalu naprednjačku vlastelu, pisca drame i njegovu rodbinu. Svim medijima, izuzev RTS-a, bilo je zabranjeno da snimaju i da uzimaju izjave prisutnih. Iako je Pavlović najavio „predstavu koja će imati mnogo mana, samo jednu ne – da bude dosadna“, pomenuti komad bio je na repertoaru samo do leta, kada je zauvek skinut kao nebitna politička skalamerija za jednokratnu promociju SNS-a. Zbog nespornih zasluga za ustoličenje nove političke elita, tadašnji gradonačelnik Zoran Perišić, dodelio je piscu Dejanu Stojiljkoviću u zimu 2015, na Dan oslobođenja Grada Niša, Nagradu „11. januar“.
Razume se, Stojiljković se gradonačelniku odužio i aktivnom podrškom u polemici na relaciji Perišić – Magični, pri čemu je zauzeo stranu političke porodice, osudivši ponašanje kolege Ćirića. Četiri godine kasnije, ovaj spor, kao i većina porodičnih svađa na sceni, okončan je javnim pomirenjem. Ali iza svega je ostala Nagrada „11. januar“ koju je Stojiljković ove zime odlučio da utrapi (razume se, samo statuetu) studentima u blokadi jer je „nagrada godinama unazad dosta devalvirala zbog politike i stranačkih uticaja“. Na kraju je pokličem „Živeo kralj Oslobodilac!“ pozdravio zbunjene studente, inače organizovane na suprotnim principima od rojalističkog koncepta, koji je ovom piscu jedino razumljiv i blizak.
Opozicioni mediji su ovaj vid preletanja pozdravili kao izuzetan trenutak u novijoj istoriji, a sam Stojiljković je mogao da odahne jer se rešio naprednjačke bede, zadovoljan jer kod kuće već ima novo (demokratskije) priznanje, koje će jednom u budućnosti moći da uvali nekim novim klincima.
U pitanju je Dukat Medijane, znamenje nove vlasti u najvećoj niškoj gradskoj opštini, koji se dodeljuje najistaknutijim građanima i građankama ove opštine. Iako obema nogama i dušom u naprednjačkom Panteleju, Stojiljković je kao novopečeni kadar dr Milićevog Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES), prihvatio utešni Dukat. I tako do sledećih izbora, kada će se možda ispuniti doktorovo obećanje da Niški Homer – kako mu tepa istoričar književnosti dr Dejan Milutinović, odbornik vlasti u Knjaževcu – postane sekretar za kulturu Grada Niša.
Ne treba zaboraviti da je Stojiljković stekao solidno iskustvo kao član naprednjačkog Saveta za kulturno stvaralaštvo, koji je osnovan oktobra 2018. sa idejom da promoviše „slobodu“ i predlaže dizanje spomenika. Svoju posvećenost naprednjačkoj kulturi, Stojiljković je demonstrirao i ostajanjem u Programskom savetu niškog Festivala „Teatar na raskršću“ (februar 2020), pošto se većina članova (Nebojša Bradić, Aleksandar Milosavljević, Darko Lukić) ovog tela povukla a dvojica reditelja (Kokan Mladenović, Igor Vuk Torbica) ogradila od najavljenog pokroviteljstva predsednika Aleksandra Vučića. Sve to ga je kandidovalo za nove izazove u prvoj „slobodnoj opštini“ u Srbiji.
E sad, što Niški Homer od škole nema previše, nije nikakav problem, jer bio je koscenarista serije Senke nad Balkanom, stručni konsultant za govnarsko-mafijaški sleng, a ko je u tu (s)tvar umešao prste može računati i na siguran nastavak karijere, jednom kada naprednjaci budu otplovili na svom splavu, ali ne ka ropotarnici istorije, već prema nekom novom Titaniku koji će oberučke, poput dr Milićevog PODES-a, prihvatiti Vučićeve brodolomnike. Pojasevi za spasavanje su već bačeni u uzburkanu vodu. Uostalom, ni Mladen Đurić, nekadašnji saradnik Mlađana Dinkića, aktuelni predsednik Gradske opštine Medijana, nema previše škole. Do juče je radio u JKP „Mediana“ kao „poslovođa čišćenja“ a danas već deli Dukate niškim prvacima kulture, sporta i razonode. Nije to ništa teško, tako da i propali student prava može lako da upravlja kulturnom politikom Konstantinovog grada nad kojim je zajedno sa Tomislavom i Dragicom svojevremeno tražio svetlost Vostoka.
Vremena se menjaju. Glupost i banalnost odolevaju kao plastične boce na divljim deponijama duž Nišave. Jedina novost su studentske blokade u Srbiji, njih pokušavaju da iskoriste svi, neki da bi sebi podigli plate, drugi da bi izvršili političku tranziciju. Naprednjačka Srbija se gnuša svake ideje o promeni. Jedino menja TV kanale i čeka Drugi i Kulturni dnevnik. Iako su neki scenaristi već poslali apel RTS-u da ne žele da se njihove serije emituju na Javnom servisu, Stojiljković i dalje čeka mig sa višeg mesta. Ima vremena za njega. On veruje da se prekrcao na vreme. Naprednjake uveliko pritišće san. Ljepljiv i jak. Spi li Vučić u ovaj mahnit sat?, pita se Stojiljković. U, u, u – šapuće mrak.
Peščanik.net, 20.01.2025.