Evropski tigar zaostao u rastu: Šta je od 2012. uradila Srbija, a šta sve naše komšije?

Kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavio nove mere za poboljšanje životnog standarda u Srbiji predstavio je i neverovatne ekonomske pokazatelje. Rekao je da je Srbija peta po stopi rasta realnog bruto domaćeg proizvoda u poslednjih osam godina u celoj Evropi i da ćemo iduće godine biti prvi što se tiče nekih drugih ekonomskih pokazatelja.  Međutim, kada se pogleda dalje u prošlost statistika priznaje da Srbija nije na zavidnoj poziciji. 

,,Rasli smo za nekih 36,8 odsto prema 13 odsto koliki je prosečan rast EU, a zarada je realno veća za 71 odsto, a penzije za 57 odsto. Ove godine mi računamo da će međugodišnja stopa inflacije biti oko tri odsto, i u skladu sa tim vi računajte da je svako povećanje preko tri odsto ustvari značajno povećanje“, rekao je Vučić.

Međutim, da li je to baš tako? Proverili smo kakva je bila situacija u zemlji i regionu 2012, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast u Srbiji i 2025. godine, više od deceniju kasnije.

Kada se izračuna kumulativni rast BDP-a od 2012. do 2025. godine jasno se vidi da je Srbija skoro pa najgora.

Realni rast BDP-a Srbije je 39,52 odsto, treći najmanji. Lošije su se kotirale jedino Bugarska (37,55 odsto) i Severna Makedonija (37,75 odsto).

„Na rast BDP-a najviše su uticali priliv stranih direktnih investicija, rast domaće proizvodnje, građevinska industrija i fiskalna konsolidacija, zahvaljujući kojoj je Srbija postala atraktivnija zemlja za ulaganja“, kaže za Novu ekonomiju Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

On ocenjuje da je na veći kumulativni rast BDP-a Mađarske i Hrvatske bilo presudno članstvo u Evropskoj uniji, dok je na rast Albanije najviše uticao efekat male baze.

„Mađarska i Hrvatska su u Evropskoj uniji i njihovo tržište je sigurnije i stabilnije zbog evropskih integracija. Rast BDP-a Srbije u budućnosti će zavisiti upravo od toga“, kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, domaća privreda bi u naredne dve godine trebalo da nastavi da raste zbog velikog investicionog ciklusa povezanog sa izložbom EXPO. Međutim, nakon toga privreda Srbije će morati da pronađe nove izvore rasta.

„Od 2028. pa nadalje, kada se završe manifestacija EXPO i prateći projekti, pitanje je da li će Srbija moći da nastavi da raste istim tempom. To će u velikoj meri zavisiti od integracija u Evropsku uniju“, kaže Stanić.

Sledeći parametar koji bolje pokazuje veličinu privrede jedne zemlje u odnosu na ostale je BDP po paritetu kupovne moći. Ovaj parametar pokazuje koliko vredi BDP u praksi, odnosno koliko se može ,,kupiti i priuštiti“ sa tim privrednim rastom. Srbija je opet u magarećoj klupi, treća otpozadi. BDP po paritetu kupovne moći porastao je za 112,6 odsto, dok je na primer Crna Gora imala rast od 157,5 odsto.

BDP PPP u 2012. godini u Srbiji je iznosi 104, 47 milijarde dolara, a 2025. godine 222,08 milijardi dolara.

Kako se životni standard menja zaposleni najpre primete po svojim zaradama,  a penzioneri po penzijama. Za 13 godina prosečna neto zarada u Srbiji porasla je za 193 odsto. Prosečna neto zarada u Srbiji 2012. godine iznosila je oko 36.600 dinara, a 2025. skoro 107.500 dinara.

Plate su manje rasle u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Albaniji, a više u Bosni, Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

Predsednica Skupštine Ana Brnabić izjavila je ranije ove godine da penzioneri u Srbiji žive bolje od većine svojih suseda.

,,Otkada je Aleksandar Vučić na vlasti i Srpska napredna stranka, penzioneri u Srbiji sve bolje žive. Srbija je najbolja u regionu. Bolja, mnogo bolja od Hrvatske, bolja od Crne Gore, bolja od ostalih zemalja regiona, ali bolja i od Norveške. Bolja i od Nemačke. Bolja i od Luksemburga”, rekla je Brnabić.

Ipak, statistika pokazuje da su penzije slabo rasle otkad je SNS na vlasti . U 2012. godini  prosečna mesečna penzija u Srbiji iznosila je 25.033 dinara, a 2025. godine svega  50.687 dinara, što je rast od 102 odsto. Crnogorci, Mađari, Makedonci i Bugari i ostali penzioneri su dobili veće povećanje penzije za ovaj period.

Kada se gledaju neki drugi pokazatelji Srbija je ipak pri vrhu, doduše ako posmatramo koliko su poskupele namirnice, usluge i generalno cene. Kumulativna stopa inflacije u Srbiji od 2012. do 2025. godine iznosi čak 74,64 odsto. To znači da je, u proseku gledano, neki proizvod koji danas košta 470 dinara, 2012. koštao oko 270 dinara, približno 200 dinara manje.

Isto tako nedeljna nabavka u marketu koja danas košta 3.000 dinara, po cenama iz 2012. koštala bi oko 1.718 dinara.

Stanić navodi da je velika stopa kumulativne inflacije posledica priliva stranog kapitala, uvoza sve skupljih energenata i državne politike povećanja plata i penzija, koja je povećavala raspoloživi dohodak stanovištva.

„Viša inflacija sama po sebi ne mora nužno da bude problem sve dokle ne premaši ciljani okvir,  što je bio slučaj tokom 2023. i 2024. godine. dok smo u jednom periodu imali i dvocifrenu inflaciju“, kaže Stanić.

„Sa druge strane, državna politika povećanja zarada i penzija takođe je stvarala određene inflatorne pritiske, jer je povećavala raspoloživi dohodak i tražnju“, objašnjava Stanić.

Ipak, on ističe da je za ocenu životnog standarda važnije posmatrati realni rast zarada i penzija, odnosno koliko su njihova povećanja bila veća od rasta cena.

Autor: Nova ekonomija