Direkcija za javni prevoz je u prvostepenom postupku pred Privrednim sudom u Nišu dobila spor koji vodi prevoznik Ćurdić protiv nje zbog raskida ugovora o prevozu i ugovoru o Javno privatnom partnerstvu od 2015-2020. godine. Apelacioni sud je ukinuo presudu zbog bitne povrede postupka, a odšteta koju traži tužilac je 117 miliona dinara, dok su sudski troškovi oko 2.5 miliona dinara.
Direkcija je pre isteka ugovorne obaveze raskinula ugovor sa prevoznikom Ćurdić, pa je isti tužio za nadoknadu štete u visini od oko milion Eura. Postupak se vodi od 2019. godine, tako da će kamate, ukoliko Direkcija izgubi na kraju postupak biti jako velike, a prognoze za visinu same štete koju će građani morati da plate je od 150-170 miliona dinara, zavisno od vremena u ponovljenom postupku. Ovo preduzeće je izgubilo već jedan postupak po tužbi prevoznika Ćurdić, pa su građani Niša platili 140 miliona dinara.
Na jednom od ročišta gde smo pokušali da budemo “javnost”, jer su svi postupci otvoreni i javni, sudija koja je po našim saznanjima sada u penziji, isterala je novinara Niške inicijative koji je pokušao da prisutstvuje bez obrazloženja na drzak način.
U obrazloženju presude Apelacionog privrednog suda, jasno je da su prvostepeni organ i sudija u postupku, pogrešno primenili materijalno pravo i da je jednu liniju, broj 6, fiktivno podelila na dve i na osnovu nalaza posle ovog postupka zaključila da je prevoznik imao broj polazaka ispod ugovorne obaveze i da su se stekli uslovi za raskid ugovora. Takav je i zaključak Apelacionog privrednog suda.
Sagovornici redakcije su nam predočili da je prvostepena presuda krajnje diskutabilna i da je bazirana na fiktivnim činjenicama i očigledno malicioznim postupcima sudije u postupku, kao i da treba neko tužilaštvo da se pozabavi da li je bilo koruptivnih radnji u ovom suđenju od strane tuženih i sudije.
Presuda u prvom stepenu je bila kupovina vremena po mišljenjima sagovornika redakcije, pa se sumnja da se ista sakrila od javnosti, kao i zbog nadolazećih izbora ali i lošeg rejtinga vladajuće koalicije u 2024. godini.
U periodu raskida ugovora direktor Direkcije je bio Milan Milić, koji je do skoro bio direktor Direkcije za javni prevoz. Naravno, kao i njegov prethodnik Petronijević, koji je bio i hapšen po drugoim osnovama ali i oslobođen optužbi, Petronijević i Milić su bili svojevrsna politička ikebana, dok je prava osoba za sve oko prevoza bio, na iznenađenje svih u Nišu, skoro uhapšeni većnik i desna ruka Dragane Sotirovski, Nenad Stanković.
Izjave poznavalaca prevoza u Nišu, nedvosmisleno govore da je Stanković osoba koja stoji i iza ugovora o JPP o javnom prevozu od 2015-2020 kao i novog ugovora od 2020-2027. godine, teškog 10.6 milijardi dinara.
Nenad Stanković je uhapšen zbog sumnje da je učestvovao u oštećenju budžeta sa grupom od 13 ljudi saradnika Dragane Sotirovski, bio je u bekstvu ali je uhapšen na ulazu u zemlju, jer nije bio dostupan organima gonjenja.
Situacija sa validatorima i naplatom karata u javnom prevozu, po podacima koje smo dobili, trebala je da bude ranije pripremljena za implementaciju, o čemu menadžment ovog preduzeća i stručna služba nisu mislili na vreme.
Direkcija za javni prevoz kao preduzeće na mesećnom nivou košta preko 25 miliona dinara, dok subvencija na mesečnom nivou za prevoz iznosi i do 100 miliona dinara.
Opet će građani da plate tuđe greške