Šta stvara politički rejting? Da li je to ispravnost političkih ideja? Da li su to principi? Samo ako se kandidujemo za predsednika kućnog saveta, gde nas svi poznaju. Ako svoju ideju kandidujemo nacionalno, ili čak na nivou nekog većeg grada, dakle ljudima koji nas ne poznaju lično, onda je neophodno imati naklonost medija koji bi našu ideju mogli da šire. Naklonost koja se može dobiti samo ako su naše ideje u skladu sa interesima pomenutih medija. Mi u Srbiji imamo svega dva seta medija, režimske i one prozapadne.
Ako svoju ideju kandidujemo preko režimskih medija, ne smemo da kritikujemo režim. Dakle, smemo da se načelno zalažemo za očuvanje teritorijalnog integriteta, smemo da oštro osuđujemo međunarodne institucije koje ugrožavaju pomenuti teritorijalni integritet, ali ne smemo da kritikujemo režim koji taj teritorijalni integritet direktno ugrožava. Nekoliko stranaka nacionalne provenijencije je na taj način izgradilo sopstveni rejting. Naravno, bez ozbiljne kritike režima nije moguće doći do njegove promene.
Ako svoju ideju kandidujemo preko prozapadnih medija, smemo da kritikujemo režim, ali ga ne smemo kritikovati za ono najgore što radi, a to je ugrožavanje teritorijalnog integriteta države. Štaviše, bilo bi poželjno da naši stavovi po pitanju teritorijalnog integriteta budu štetniji po nacionalne interese od stavova režima. Veliki broj prozapadnih stranaka je na ovaj način izgradio sopstveni rejting. Na njihovu žalost, radi se o stavovima koji su većinskoj Srbiji neprihvatljivi, što pomenutim strankama onemogućava dolazak na vlast. To ih, naravno, čini savršenom opozicijom.
Doktor Nestorović je dugo bio omiljen gost gotovo svih režimskih medija i na taj način postao pridruženi član mnogih srpskih porodica i zadobio njihovo poverenje, na osnovu čega je izgradio ozbiljan politički rejting, i pored toga što nije imao organizaciju ili jasnu političku platformu. I pre formiranja političke organizacije, on je na režimskim medijima imao više prostora od celokupne opozicije zajedno.
Ulaskom u političku arenu, Nestorović je samo kapitalizovao veliku popularnost koju je izgradio čestim prisustvom na medijima. Ogroman pristup medijima, omogućio mu je da izbegava TV duele ili gostovanja u emisijama gde bi mogao da dobije neko neprijatno pitanje. Naravno, ako bi počeo da kritikuje režim, brzo bi ostao bez prostora na medijima, a samim tim i podrške, zbog čega nacionalne interese brani na način na koji može – bez kritike režima.
Jedan drugi doktor, doktor Milić, imao je veliku podršku prozapadnih medija na osnovu čega je izgradio ozbiljan politički rejting, i pored toga što nije imao organizaciju ili jasnu političku platformu. I pre formiranja (lokalne) političke organizacije, on je na medijima imao više prostora od celokupne (lokalne) opozicije zajedno.
Ulaskom u političku arenu, on je samo kapitalizovao veliku popularnost koju je izgradio čestim prisustvom na medijima. Veliki pristup medijima omogućio mu je da izbegava TV duele (debate koje su organizovale Južne vesti i Medija centar). Sa te strane, njegov dobar rezultat na izborima ne treba da čudi.
Doktor Milić ima jednu veliku komparativnu prednost u odnosu na doktora Nestorovića. Shodno tome da se promoviše na prozapadnim a ne režimskim medijima, on ima mogućnost da kritikuje Aleksandra Vučića. Na žalost, doktor Milić je odlučan u tome da Vučića ne pomene u negativnom kontekstu. Ako u državi u kojoj se jedan čovek pita za sve, odbijate da tog čoveka kritikujete, ne možete sebe smatrati opozicijom. Sa te strane je pitanje da li je opozicija zaista pobedila u opštini Medijana. Vreme će pokazati razloge Milićevog nekritičkog odnosa prema Vučiću. Logično je verovati da je razlog tome dobar odnos koji obojica imaju sa ambasadorom Sjedinjenih Država.
Kao neko ko dobija veliki broj donacija Sjedinjenih Američkih Država, doktor Milić mora da podržava američku spoljnu politiku, koja je veoma nepopularna u Srbiji. Zbog toga je u kampanji odbijao da se izjasni o najvažnijim temama za sudbinu Republike Srbije.
Njegov izgovor je bio da se kandiduje na lokalu i ne želi da se bavi republičkim temama. Sad kada je odlučio da se uključi u republičku politiku, formirao je pokret koji će se fokusirati na decentralizaciju i na taj način ponovo izbegavati da kritikuje Vučića po pitanju izdaje Kosova.
Ovo nije prvi put da Srbija ima ozbiljan pokret koji se formalno zalaže za decentralizaciju. Prvi je formirao Mlađan Dinkić i sa te strane ne treba da čudi da su se njegovi bliski saradnici već okupili oko doktora Milića.
Autor teksta je Dragan Stojadinović, politikolog
