Predstavnici Saveta za medije, koji okuplja neka istaknuta prorežimska glasila, na poslednjoj javnoj raspravi u Novom Sadu nastavili da kompromituju Savet za štampu i nameću novu vrstu regulacije medija.
Za pojedine učesnike protekla dva dana činila su se kao jedna maratonska javna rasprava, koja je samo tehnički održana u dva grada.
Jučerašnja javna rasprava u Novom Sadu bila je četvrta i poslednja pred zaključivanje jednomesečnog perioda davanja sugestija i primedbi na nacrte dva najvažnija medijska zakona – o javnom informisanju i medijima, odnosno o elektronskim medijima.
Dan ranije javna rasprava održana je u Kragujevcu, ali je ona svoj pravi odjek, čini se, imala tek u Novom Sadu.
I na ranijim javnim raspravama, kao i već neko vreme u javnosti, verovatno najpominjanija odredba iz nacrta potpuno novog zakona o javnom informisanju i medijima bila je ona koja reguliše rad Saveta za štampu.
Savet za medije se nudi
Onima koji priznaju i uvažavaju to samoregulatorno telo, koje postoji već 14 godina, zasmetao je predlog po kojem bi bili dužni da dostave dokaz o tome da su poštovali Kodeks novinara pri konkurisanju za novac iz budžeta, dok to ne bi važilo za medije koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu.
Drugima je pak neprihvatljivo da budući zakon, uz Savet za štampu, ne prepoznaje barem još jedno samoregulatorno telo, a možda i više njih, što da ne.
I onda je u Kragujevcu najavljeno da će biti promenjena ta sporna tačka u nacrtu zakona. Do toga je, kako je rečeno, došlo nakon sastanka koji su predstavnici ministarstva imali sa članovima Saveta za štampu, pa bi iz novog zakona bio izbačen deo po kome odluke Saveta za štampu na medijskim konkursima važe samo za štampane i onlajn medije koji su prihvatili njegovu punu nadležnost.
Iako dogovor još nije postignut, kaže izvor Cenzolovke, čini se da je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija voljno da se odrekne predložene odredbe i da vrati staru formulaciju.
Samo pominjanje sastanka, a nekmoli da je postignut nekakav dogovor, predstavnike taze formiranog Saveta za medije, samoproglašenog alternativnog samoregulatornog tela, nije ostavilo ravnodušnim.
Na novosadskom okupljanju zainteresovanih za sadržaj budućih medijskih zakona, predstavnike Saveta za medije, koji su se pojavili u dosta jakom sastavu, pre svega je zanimalo da li je bilo sastanka i šta je dogovoreno. Na direktno pitanje koje je Zoran Veličković Zuja, vlasnik RTV Vranje i TV Bujanovac, uputio ministru Mihailu Jovanoviću, odgovor je, međutim, izostao.
Savet za štampu za Veličkovića nije jedina sporna tačka u nacrtu novog zakona. U svom izlaganju koje je, u jednom trenutku, po dužini pretilo da ugrozi neke od najslavnijih govora Fidela Kastra (dogovor je inače bio da izlaganja traju do tri minuta!), Veličković je najviše vremena posvetio analiziranju predloženih odredbi, te je za mnogo njih izneo sugestije kako bi koja mogla da se popravi.
Izneo je i neke nove predloge koje bi, smatra, trebalo da se ozakone, poput preciznog definisanja pojma novinara da se, kako je objasnio, „uz ostalo, neki lični sukobi ne bi zloupotrebljavali pred Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara“.
Ipak, posebnu pažnju u izlaganju posvetio je hvaljenju tek stvorenog Saveta za medije „koji okuplja 400 lokalnih i regionalnih medija“ i predstavlja „novo i objektivno samoregulatorno telo“ i da bi ono moralo da se nađe u zakonu, makar u odredbi koja pominje Savet za štampu ali „i ostala tela“. Naravno, posle toga je usledilo kuđenje Saveta za štampu.
Za 14 godina postojanja, Savet za štampu je svojim odlukama sam sebe diskreditovao, favorizujući jedne, a diskreditujući druge medije, naveo je Zoran Veličković Zuja.
Emilija Marić, glavna i odgovorna urednica Novosadske televizije i zastupnica Saveta za medije, ukazala je da se u tom Savetu zbog sveukupne atmosfere tokom javnih rasprava „osećaju ugroženo“ i najavila da će obavestiti međunarodne organizacije o tome „šta se događa na medijskom nebu u Srbiji“.
Ona ne odriče obavezu novinara i medija da poštuju Kodeks novinara, ali je sugerisala da bi bilo dobro da se taj dokument osveži i ažurira.
Takođe, izvan teme o samoregulatornim telima, snažno se založila da novi zakon mora da precizira da mediji moraju biti registrovani u Srbiji i da moraju biti u Registru medija.
Petar Kočić, predsednik Društva novinara Vojvodine, koje je među osnivačima Saveta za medije, zatražio je da budući zakon prepoznaje više samoregulatornih tela, ali je imao potrebu da naglasi da „nema ništa protiv Saveta za štampu“.
JOŠ POSLA ZA LOKALNE SAMOUPRAVE
Nasuprot nekoliko puta izrečenoj skepsi prema tome da li će biti volje da se novi zakon u potpunosti primenjuje, jedno izlaganje ukazalo je na taj mogući problem, ali iz sasvim drugog ugla i razloga.
Veliki aplauz, naime, dobila je službenica Opštine Kanjiža koja je, insistirajući da gleda ministra u oči, rekla da će zakon biti uspešan onoliko koliko će obični radnici, u delu koji se tiče medijskih konkursa, u lokalnim samoupravama biti u stanju da ga sprovode.
Ono što je neophodno da učinite jeste da osnažite naše kapacitete. U lokalnim samoupravama nema dovoljno ljudi, a ovim nacrtom zakona tražite od nas još obaveza i posla, uz sve druge obaveze koje imamo, poručila je ministru Livija Vranić Varadi koja je u kanjiškoj opštini zadužena za protokol i informisanje.
„Glavniji akcenat na REM-u“
Možda najupečatljivije izlaganje o Savetu za štampu imao je Dragan Traparić, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i bivši član radne grupe za izradu nacrta ZJIM.
On se otvoreno zapitao kako je moguće da Savet za štampu, kao udruženje građana, bude u istoj ravni sa Regulatornim telom za elektronske medije (REM), koje je osnovala Skupština Srbije.
„Ovde je, bojim se, glavniji akcenat na REM-u, da se suzbije, da ne može da radi i sada je njemu pandan udruženje građana Savet za štampu… I sada državni organ, pokrajinski organ, jedinica lokalne samouprave treba da stavi na istu ravan REM, koji je osnovala Narodna skupština“, rekao je Traparić .
U, za neke od prisutnih, očiglednom činu nerazlikovanja samoregulatornih od regulatornih tela, Traparić je sugerisao da bi Skupština Srbije trebalo da osnuje i regulatorno telo za štampane i onlajne medije.
Skupštinska proizvodnja buke
Kada je reč uzeo Željko Bodrožić, predsednik NUNS-a, javna rasprava dobila je konačno na dinamici, ali je atmosfera na momente ličila na onu u Skupštini Srbije, gde se glasno upadalo u reč i čak se od predsedavajućeg tražila replika!
Bodrožićeva analiza predloženih odredbi nacrta zakona o javnom informisanju i medijima uglavnom je težište imala na poglavlju koje reguliše projektno sufinansiranje medija. U tom kontekstu uzeo je Savet za štampu u odbranu uz opasku da je spor oko te odredbe u nacrtu zakona „namerno predimenzioniran“. Podsetio je da je aktuelni zakon omogućavao mehanizam izvlačenja javnog novca i njegovo usmeravanja ka određenim/odabranim medijima, te da će i primena novog zakona u tom smislu biti problematična „čak i ako se usvoje sve primedbe“.
Kada je načeo pitanje dodele novca na medijskim konkursima i kome se zapravo dodeljuje („pojedini mediji uporno iznose laži i blate ljude, a stalno dobijaju javni novac, koji pored ostalog koriste i da plate kazne za te laži i blaćenje“), Bodrožiću je nekoliko puta u reč upadao Traparić, te se to razvilo u verbalni duel o tome ko i koji mediji i za kakve tačno projekte su dobijali silni javni novac.
Njih dvojica nastavili su raspravu i u pauzi javne rasprave, ali se, i pored tenzije koja je stvorena unutar sale novosadske gradske skupštine, sve završilo na tome da se „slažu da se baš ni o čemu ne slažu“.