Živimo brza vremena. Moderan način života ume dovesti čoveka u jednu fazu pogubljenosti. Momenat u kome smo svesni da gubimo jasan uvid u stvarnost koja nas okružuje. Nemamo vremena. Ali čak i u takvim uslovima, valja odvojiti vreme i pozabaviti se zaslužnima za realnost koju živimo. A jedan takav je i u naslovu pomenuti kormilar niškog bunta. Da li je on stvaran lik, ili ne, urbana legenda, mit ili nešto iskrenije, to nije ni važno… Važna su dela. A dela kažu – Postoji čovek koji sebe naziva opozicijom, i u borbi protiv vlasti koristi jedino metode koje su smeškom i priznanjem(link ka vesti za pepijev orden ako moze) odobrene od strane vlasti.
Nebeski uklonitelj listi čekanja, jedan od lidera opozicije u Nišu, požurio je da izjavi kako se policija ponašala profesionalno? Tužna je istina da su neke stvari toliko očigledne da se ni veći deo aktivnih policajaca verovatno ne bi složio sa količinom “profesionalnosti” kojom ih naš “kormilar” časti. Nema mnogo profesionalnosti u kreiranju stampeda u masi, ali to sada nije tema.
Pravo pitanje je: Zašto, čoveče dragi, čim zamiriše na proteste u Nišu, ti požuriš da pozoveš sve
“u institucije”?
Nikako protesti!
Ma sve može, samo nemojte proteste! – to je njegova mantra. Da li je to strah od stvarnog otpora, ili pak strateško usmeravanje energije građana ka sigurnom putu bez rezultata?
Pa se pominju neke krvave glave, i time se pokušava učiniti opasnim elementarno ljudsko pravo. Pravo na imanje mišljenja na javnom mestu. Ili kako bi naš kormilar to definisao, krvave glave. Ljudi iz Beograda da izađu na protest povodom svih izbornih marifetluka kojima je cela Srbija svedočila, on to vidi kao nešto što ne valja, a i njihov poziv Nišlijama da učine isto, on shvata kao vrhunsku nedobronamernost Beograđana. Kreator naslova „Izbori u Nišu su pokradeni, ali neće biti protesta“.
Que?
I sve prođe nekako, a naš kormilar nastavi da vodi nišku opoziciju mirnim institucionalnim tokom. Taman je sve lepo krenulo… “Kroz institucije”. Onako meraklijski! Menjamo sudbinu grada svakog drugog utorka u tromesečju, od 9 do 11, pa tu malo pauza, kafica u Kazandžijskom. Posle toga, još malo na “odbornička mesta” – da “oslobodim” građane Niša, oko sat, dva, i pravac odmor.
“Od mene za danas dovoljno, Niš još malo pa slobodan!”
Nema veze što su ljudi polako zaboravili da neko vlada gradom, iako je manje ljudi glasalo za tu opciju. I, naravno… Šokantan rasplet, apsolutno iznenađujuće – “borba kroz institucije” nije dala nikakve rezultate! Čestitamo, Vi ste srećni dobitnik nagrade „Voja Koštunica za niško tržište“!
Onda pominje da je među studente upala služba. Tu blago vraća kormilo koje se otelo i vraća nas ka borbi vrste instuticionalna… Iiiii, nakon razbijenih vilica pendrekom, nakon stampeda, nakon masovnih hapšenja dece od po dvadesetak godina, nakon uspešne odbrane čacilenda koji u tom trenutku verovatno ima 400 godina presuđene robije (heh institucionalno presuđeno :D), naš kormilar finalnim pokretom vraća niški opozicioni brod u mirne vode. I kaže. Da je to sve bilo super, ali i dodaje vizionarsku misao – Građanska neposlušnost nema perspektivu u Srbiji? Direktno sa instituta za perspektivu građanskih neposlušnosti, stiže nama reč. Decu nam hapse, tuku i zatvaraju, nakon meseci istorijskih, civilizacijski neviđenih protesta. Istorija ne pamti količinu pozitive, nade i spremnosti na žrtvu koja se ujedinila u jednom buntu. Ali ne znate vi, zna kormilar.
Da gospodine. Znate ko ima perspektivu u Srbiji? Imate vi koji pozivate na nojevski pristup životu menjajući pesak borbom kroz institucije. Vi uvek imate sagovornika, vi uvek skupite i potpise da vas mnogi i ne vide, vi dobijete mesto i na N1 i na RTS, baš vi gospodo. Vi koji plašite ljude da je protest prolivanje krvi, i da je spas u glumatanju i odborničkim klupana. Kako se osećate u tim klupama kada se konstatuje da ste deo manjine i ako je većina ljudi u Nišu glasala za opoziciju? Kako o bilo čemu drugom možete , i šta u opšte ima, da pričate? Naravno da 'građanska neposlušnost' nema perspektivu u Srbiji – u Srbiji koju godinama plaše, kinje, udaljavaju jedne od drugih i dovode u bedu vladajući na najnepošteniji mogući način! Ali, uprkos svemu tome, ti mladi ljudi na ulicama, na blokadama, po svim selima i gradovima prepešačenim u Srbiji – oni je stvaraju! Vi im ne pomažete. Vi im samo smetate, glumeći podršku, dok jedva čekate da ih na neki način oslabite, pominjući 'službu', “krvave glave” i uvek izbegavajući da pomenete Vučića. Vi ste taj “magiko” srpske političke scene koji”će gi uzne glasovi” tako što ne pljuje Vučića.
Kakvo čudo, da ne kažem nešto drugo. Baš hrabra i mudra odluka! Isto kao ona za institucije. Onako, institucionalno perfidna…
Ali hej, manmo proteste, manimo izbornu krađu, evo pravimo PODES, pa hajde da se pravimo da je najveći problem decentralizacija. Da šaramo malo. Čisto malo da promenimo fokus levo, desno. Institucije i decentralizacija, hej super, sasvim bezbedno, i daleko od srži problema, a opet , dovoljno blizu da mogu posle tvrditi kako sam sve vreme bio tu. Deluje kao službica, ali nije. Stvarno nije…
Građani Srbije, i njihova deca na ulicama, poslednja su nada ovog društva. I neka buduća studentska lista će sa političkog neba skrajnuti mnoge derivate prošlosti. Niška opozicija ima lepu priliku da na sledećim izborima očigledno nezadovoljstvo Nišlija pretvori u većinu u skupštini. Ali, mora se jasno postaviti po pitanju studentskih protesta. I mora odlučiti da li želi da bude u brodu sa kormilarom sigurnih tokova, ili želi istinsku promenu.
Autor teksta je poznat redakciji